Кина мења свој угаљ за руски

Кина је забранила увоз неквалитетног угља. Дражвни комитет за развој реформи Кине је објавио да од 1. септембра у земљи се забрањује продаја и увоз угља са високим садржајем сумпора и чађи.

Локалним компанијама сада је такође забрањено да продају неквалитетни угаљ. Истина, само у регионима са неповољном еколошком ситуацијом. Државни комитет за развој и раформе планира да формира једниствени информациони систем контроле компанија угља. Прекршиоци ће бити кажњени и унети у црни списак.

Најјефтинија електроенергија се производи у термоцентралама на угаљ. Али њихово масовно коришћење у Кини је довело земљу на ивицу еколошке катастрофе. У сим великим градовима Кине смог стоји недељама, понекад и месецима, изазивајући код људи озбиљне проблеме са здрављем. Како би се решио овај проблем, власти Кине су поставиле за циљ да до 2020. године потпуно забране коришћење угља у Пекингу и другим великим градовима.

Али за сада на угаљ отпада скоро 70% у енергетском балансу Кине. Прошле године испоруке угља Кини су изнеле око 200 милиона тона. Кина и даље троши 50% светског енергетскго угља и генерише 20-30% читаве потражње за угљем. И управо Кина је основни фактор који формира међународно тржиште угља. Зато новост о ограничењу увоза овог вида горива узбудила је многе. Између осталог, на увоз руског угља ова мера се никако неће одразити, тврди Јаков Бергер из Института за Далеки Исток РАН:

- Руски кокс који се користи у металургији и другим гранама индустрије, један је од најбољих у свету и нема чиме да се замени. Са Јапаном, на пример, склопљен је уговор за испоруку 25 година унапред. Јапански аутомобили се праве од метала који се израђује помоћу руског угља. Кинеска металургија такође активно увећава производњу. Значи, расте куповина квалитетног руског угља од стране Кине. Очекује се да ће за 2014. годину испоруке те врсте горива из Русије у Кину скочити најмање један и по пут.

Наравно, због проблема са екологијом, власти Кине неће одустати од планова смањења потрошње гаса. Већ сада влада ставља акценат на развој алтернативних извора енергије. Према прогнозама Међународне енергетске агенције ИЕА, до 2035. године Кина ће по темпу развоја обновивих извора енергије претећи Јапан, САД и ЕУ.

Ипак, експерти истичу да преоријентисање на друге енергенте није брз процес. У скорије време потражња за угљем у Кини ће остати стабилна, пошто становништво земље и економија и даље расту. Према реферату Стандард енд Пурс, кинеска потражња за угљем највероватније ће достићи врхунац у наредних 6 година.

Леонид Ковачић,