ЕУ: Хуманитарна интервенција у Ираку важнија је од хуманитарне катастрофе у Украјини

Брисел је упутио све снаге на израду мера за спречавање хуманитарне катастрофе у Ираку, изазване победама радикалних снага Исламске државе Ирака и Леватна. ЕУ се договорила да свака земља има право да пружа влади Ирака такву помоћ оружјем и муницијом, коју сматра потребном.

Прве виолине у испорукама наоружања и новој интервенцији у Ираку већ свирају САД и Британија. Вашингтон већ бомбардује положаје радикала, а у Ирак је већ пребачено више од 800 америчких „саветника“. Друга етапа ирачког рата у којем су САД „победиле већ 2003. године“ није далеко.

На састанку, најевропскија организација је показала тако чудан прилаз најакутнијим европским проблемима, да рационалном објашњењу он никако не подлеже. У дневни ред било је укључено питање о ситуацији у Украјини, али пожар у Европи, који континент није видео од Другог свестког рата, разматрао се узгред. Очигледно хуманитарна катастрофа која је избила на истоку није тако снажно забринула руководство ЕУ. Никакве одлуке нису биле донете. Украјинско питање је више дотакнуто „на маргинама“ сусрета.

Претерани акценат на проблем који је створила интервенција Вашингтона у Ираку изазвао је велико незадовољство многих европских издања. Лондонски Гардијан је уопштио незадовољство, написавши 15. августа следеће:

- То што државе, одговорне за погибију у најмању руку 550 хиљада Ирачана, за 4 милиона избеглица, за масовна мучења, за етничко чишћење у Ираку последње деценије (после интервенције САД и Британије 2003. године), сада себе представљају као једино „одговорне за одбрану“ Ирачана, то чак није смешно. То је горе од сатире. Државно секташење које је изазвало актуелни сунитски устанак и успон Исламске државе, било је постављено у темеље свих структура Ирака још за време политике Џорџа Буша млађег.

И било би добро, заједљиво је приметио лист, да хуманитарну операцију прво одобри СБ УН.

Руски експерти су уверени да таква пажња према Ираку треба да одвуче свет од трегедије у Украјини. Уз то Вашингтон очигледно намерава да повеже Европу општом одговорношћу за бескрајне неуспехе своје политике. Све земље којих се дотакла рука Вашингтона у овом веку, буктају и распадају се на комаде, подсећа експерт за Блиски Исток, политиколог и писац Антон Несмејан.

- Догађаји у Ираку, ма како то било чудно, веома се дубоко пресецају са догађајима у Украјини. САД стварају тачке нестабилности на границама својих стратешких противника. За Русију „припремљена“ је Украјина. За Иран је „припремљен“ Ирак. А за Турску, која сада веома забрињава САД (они од маја прошле године покушавају да оборе с власти турског премијера Тајипа Ердогана) припремљен је Курдистан. Распад Ирака иде на руку САД, пошто ствара проблеме и за Иран и за Турску. Из истог разлога (стварања проблема за Русију) САД је повољно оно што се дешава у Украјини и председник Порошенко је добио од њих карт бланш за сва своја дејства.

На све актуелне вежбе око Ирака добро би било погледати кроз призму „информационог рата“ који су САД покренуле против Русије, каже аналитичар института за Европу РАН, доктор Игор Максимичев. Европљани полако почињу да отварају очи и сазнају истину о томе шта раде кијевске власти против сопственог народа.

- Од тога треба да их одвуку акције Запада у Ираку, у сектору Газа. Чак борба против еболе је у оптицају. Некоме по сваку цену потребно је да не дозволи да се у Европи пробуди саучешће за патње становништва на југоистоку Украјине.

Међутим о томе да у прилазу украјинском проблему већ почиње прелом, говори посета председника Финске Саулија Нинистјоа Сочију 15. августа. Он се састао са председником Русије Владимиром Путином. Информација о преговорима крајње је оскудна. Мада сам фински председник је алудирао да је реч о почетку отвореног дијалога за регулисање кризе у Украјини. Не сматрам себе неким великим миротворцем, али сматрам да је крајње важно започети дијалог, рекао је председник Финске. Он је ставио до знања да је његов став усаглашен са партнерима Финске.

1975. године фински цивили су већ помагали Европи да уреди на Хелсиншком саветовању нови систем европске безбедности и да формирају ОЕБС. Можда ће оне помоћи европљанима још једном?

Андреј Федјашин,