У Централној Азији су се распламсале страсти због воде

У Централној Азији расте напетост. По прелиминарним подацима Светска банка (СБ) намерава да одобри пројекат Рогунске ХЦ у Таџикистану. Суседни Узбекистан је већ најавио намеру да не призна закључке СБ и да је спреман да се на све начине супротстави изградњи.

Светска банка, која је три године проучавала пројекат изградње велике Рогунске ТЦ у Таџикистану, треба званично да објави закључке експертизе. Прелиминарна варијанта одлуке је позитивна: изградња ХЦ не представља велики ризик, зато се може наставити. Узбекистан који се категорички изјашњава против гигантске градње на реци Вахш (десној притоци Аму Дарје) оштро је реаговао и одбио је да призна као квалификован закључак стручњака СБ. Начелник одељења за Средњу Азију и Казахстан Института за земље ЗНД Андреј Грозин истиче:

- Званично, бојазан Узбекистана изазивају еколошки ризици, сеизмичка опасност, и по Ташкенту, недовољна проученост последица по економију земаља у региону, између осталог, по Узбекистан, и тако даље. Међутим, мислим да се чврст став Ташкента према овом пројекту пре свега може објаснити страхом од тога да ће сусед стећи озбиљну могућност да утиче на политичке кораке Узбекистана. Односно, док је раније јаки Узбекистан претежно диктирао своју вољу слабијем Таџикистану, у случају изградње ове супер ХЦ Ташкент ће остати без ових могућности.

Изградња Рогунске ХЦ је почела још у време СССР, 1976. године. Направљен је грандиозни пројекат: чак ће и сад, ако се буде поштовао план, брана бити највећа на свету – 335 метара. Производња електроенергије ће премашивати 13 милијарди киловат сати годишње. То неће бити довољно само Таџикистану, већ ће моћи да се снабдевају и суседне државе, укључујући Пакистан и Авганистан.

Очекивало се да ће прву струју ХЦ произвести почетком 1990-их година. Међутим, због распада СССР и политичке ситуације у самом Таџикистану изградња је обустављена на дуже време. Касније се неко сетио пројекта, нашли су се инвестиори, али је Ташкент почео да пружа отпор. Пре две године председник Узбекистана Ислам Каримов је јавно изјавио да изградња Рогунске ХЦ може довести до оружаних сукоба у региону.

Светска банка је преузела одговорност да проучи плусеве и минусеве пројекта. Прелиминарни закључци су у потпуности антиузбечки. Оваква подршка Душенбеу од стране Светске банке коју контролишу САД може имати разоран утицај на ситуацију у региону, сматра Андреј Грозин:

- Многи покушавају да играју на овом терену. Тим пре сад, у условима општег погоршања светске конјунктуре у вези с источноевропском кризом, због све веће нестабилности на Блиском и Средњем истоку, због сложене ситуације у Авганистану. Очигледно је да је терен Централно-азијског региона такође интересантан силама ван региона, пре свега Западу. Свима је сасвим јасно да ће ако се створи конфликтна ситуација у Централној Азији, то представљати проблем за Русију, Кину и Иран, пре свега за ове земље, а не оне које се налазе на стотине хиљада километара далеко од Централне Азије.

Излаз би, на пример, могла представљати изградња низа ХЦ малих и средњих капацитета. То би омогућило Таџикистану, који не поседује значајније резерве нафте и гаса, да реши своју енергетску кризу, и нестао би битан део бојазни Узбекистана. Али, за то су потребни договор и спремност на компромис. Нажалост, Душанбе и Ташкент не показују овакву спремност.

Татјана Табунова,