Расте интересовање ка руској култури у Црној Гори

Највеће културно дешавање овог лета у Црној Гори је 4-та по реду церемонија уручивања премије „Руска награда“, коју је установила организација „Руски свет“. Додељује се ова награда чувеним писцима, педагозима, дипломатама, који се баве популаризацијом руског језика и културе. Победници су добили сребрне значке са натписима „Руска награда“ као и специјалне дипломе.

Ове године је премија била посвећена црногорској династији Његош. У вези са тим је фонд „Руска награда“ који и организује церемонију, објавио конкурс за најбољи превод стихова Петра I Петровића Његоша. О критеријумима избора и о резултатима говори председник фонда, писац, поета и продуцент Дмитриј Верховски:

- Критеријум за одабир је био само један: професионализам и умеће предавања мелодичности на другом језику, као и садржајности и смисла изворних стихова. Пријавило се 28 особа. Чини ми се да су сви радови били веома добро урађени. Могло се приметити да људи заиста познају језик. А мора се рећи да је задатак био прилично тежак: код Његоша је сваки стих- алегорија. Ту је и професионалном преводиоцу тешко да нађе праву реч, а камоли аматерима. Међу члановима жирија били су чувени писци, преводиоци, културни делатници. Међу њима и Загорка Зечевић. То је професорка, који одлично зна како руски језик, тако и руску културу и литературу. Много тога је она превела: стихове чувеног Владимира Висоцког, мемоаре чувене балерине Маје Плисецке, књиге совјетског и руског економисте, бившег премијера РФ Јевгенија Примакова- и ово је тек део онога што је она превела. Зато не би требало сумњати у њен избор. А што се тиче интереса за руски језик у Црној Гори, он сада расте. И то је наравно повезано са великим приливом руских туриста.

Владимира Висоцког нисмо случајно поменули. Претходна, прошлогодишња церемонија била је посвећена управо годишњици рођења музичара и песника и то 75-ој. За почасног конзула РФ у Црној Гори, члана управног савета фонда „Руска награда“ Бору Ђукића, који је лично уручио награду сину песника Никити Висоцком за допринос његовог оца у развој руско-црногорских односа, ова церемонија је имала посебан значај:

- Кад се Висоцки снимао у партизанском филму у Црној Гори он је написао стихове о Црној Гори. Последња строфа ових стихова гласи: „Мало ми је једног рођења, растао би из два корена. Жалим што ми Црна Гора дична није моја друга домовина“. Тако ми у Црној Гори не знамо таког другог странца и руског пријатеља који би тако лепо написао о нашој земљи.

Повезивање црногорске династије Његош и руске династије Романов у једној церемонији, по речима Ђукића, није било случајно:

- Свети Петар Цетињски је имао добре пријатељске односе са Јекатерином Другом. Ако пођемо у музеј Цетињског манастира видећемо да су 90 одсто поклона из Русије управо од Јекатерине Друге. Касније је наш писац и филозоф Петар Први Петровић Његош имао је врло добре односе са руским царом Александром Првим. Био је и рукоположен за архимандрита и замонашио се у Петербургу. Касније је Краљ Никола Први имао не само другарске већ рођачке односе са династијом Романов тако што су две његове ћерке биле удате у Петербургу за грофове Романове. И врло добро знамо да су наши односи стари десет векова. Зато је мени посебна част што сам постао почасни конзул Руске Федерације у Црној Гори.

Церемонија је завршена и награда је дошла до оних који су је заслужили. Међу њима су и директори гимназија „Слободн Шкеровић“ и „Павле Ровињски“ из Подгорице- Радиша Шћекић и Марина Папић, игуман манастира Режевићи архимандрит Хризостом Нешић, председник друштва руско-црногорског пријатељства Јуриј Бичков. Директор хотела „Сплендид“ Жарко Радуловић. Ове године специјалну награду за помоћ угроженима након поплава добио је и руководилац специјалног одељења Министарства за ванредне ситуације Русије Кирил Бородин. Посебно је интересантно то што је церемонији присуствовао принц Никола II Петровић Његош. О томе колико је успешно прошла сама церемонија, говори председник фонда „Руска наград“ Дмитриј Верховски:

- Искрено говорећи, никада нисам до краја задовољан учињеним. Разуме се, увек има недостатака, који се морају поправити. То и јесте момент развоја- стремити ка идеалном, којег, као што знамо није могуће достићи. О утисцима је боље питати госте церемоније. Судећи према њиховим лицима, били су одушевљени. И нама је драго што је то тако прошло.

Надамо се да ће и следеће године интересовање за премију „Руска награда“ бити подједнако високо.

Григориј Соколов,