Скупља ли Брисел због односа са Москвом?

Направивши биланс својих реалних, који се већ мери у милијардама, губитака од "санкционе" конфронтације са Русијом, Брисел се нашао пред избором. Са једне стране атлантска солидарност на челу са САД, а са друге - губитак Москве као економског партнера.

Према речима Дарије Митиној, шефа Московског одељења прес службе Министарства спољних послова Доњецке Народне Републике, кључ за разумевање позиција Европе по било ком спољнополитичком питању је чланство њених земаља у НАТО:

- Све чланице блока су приморане да се придржавају неке врсте јединствене стратегије и у економији,и у многоме у унутрашњој политици. С друге стране, било би чудно да се не примете растуће противречности, када позиција ове или оне земље улази у дисонанс са овим трендом. То је евидентно на примеру санкција против Русије, и њеног одговора на њих. Неке владе већ отворено изражавају да би требало "одступити", у циљу смањења штете од садашњег погоршања, и размотрити санкције на ове или оне производе.

Дарија Митина наводи пример Грчке. Грчка влада је сада јасно ставила до знања да ће колективни режим санкција против Русије коштати националну економију изузетно скупо. Грчка се још није опоравила од последње финансијске кризе у Европској унији. Али након објављивања руског одговора на западне санкције, њеној привреди прети колапс. Истина, ММФ и Европска централна банка дају Грчкој траншу за економски опоравак, али ова помоћ иде на рачун спољног дуга земље. Данас, не само грчка опозиција, већ и сама влада говоре да земља неће изнети цео обим санкција. Званичне грчке власти моле Русију да направи изузетак за Грчку у руском ембаргу, пошто је повлачење Грчке са руског тржишта равно смрти. Нешто слично се чује и из Холандије и Аустрије. Чини се да ће свака европска земља покушати да добије неке преференције од Русије. Према речима Дарије Митине, то доказује да линија раздора не иде по линији Русија-Запад:

- На крају крајева, Русија није ничим посебно наљутила Запад. Принцип неповредивости граница у Европи већ дуго није свет. Видимо да је одржан референдум у Каталонији о њеном одвајању од Шпаније. Ове јесени одржаће се референдум у Шкотској, а из неког разлога нико у Сједињеним Државама не виче у глас о шкотском сепаратизму и светом интегритету британске Краљевине. Свесни смо да је овај чисто унутарукрански сукоб искоришћен од стране Запада као додатни повод да се изврши притисак на Русију у циљу прерасподеле европског тржишта, посебно енергетског тржишта. У глобалној перспективи, ради се, наравно, о истискивању Русије са тог тржишта и минимизирању њеног утицаја у глобалној геополитици.

Према мишљењу Митине, да није притиска САД, Европа би се држала у многоме другачије политике:

- Овај курс акција у великој мери је изнуђен за Европу. Чињеница да европске земље на неки начин покушавају да се повуку назад, потврђује да је конфронтација са Русијом у великој мери наметнута Европи. Шта ће даље бити? Верујем да ће Русија пре свега играти улогу посматрача, упркос чињеници да се ради о њој и њеној економији. Чини ми се да смо сведоци, у својству укљученог гледаоца, неког дугорочног спектакла промене односа између Европе и Сједињених Америчких Држава. Ако Европа жели да остане један од стубова моћи, мораће да води много независнију политику и да не дозволи САД да спроведе диктате по питањима, у којима, најблаже речено, нису укључени. На крају, здрав разум треба да превлада, јер Европљани, више него ико други, знају да броје новац и процене штету. Мало ко ће оспорити чињеницу да санкциони режим конфронтације наноси економску штету самој Европи. Мислим да ће се током ове године све нормализовати и да ћемо о санкцијама, вероватно, говорити у прошлом времену.

Игор Јазон,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут