Претећи Русији, Украјина кажњава саму себе

Кијевске власти намеравају да уведу санкције против Русије у циљу реакције на „очигледне и потенцијалне претње по националне интересе и безбедност Украјине“. У опасности се нашао транзит руског гаса у Европу. И то може да постане кључни фактор који ће навести ЕУ да подржи пројекат Јужни ток.

Према нацрту закона о санкцијама који је разрадила украјинска влада, Кијев намерава да се одлучи на дати корак како би „хитно и ефикасно реаговао на очигледне и потенцијалне претње по националне интересе и безбедност Украјине“. Као једна од оваквих мера за брзо реаговање разматра се прекид транзита руског гаса преко уркајинске територије за европске потрошаче. Нацрт закона који је Врховна рада усвојила у првом кругу предвиђа између осталог ограничавање, делимично или потпуно прекидање транзита ресурса преко територије Украјине. Како признаје Кијев, прекид транзита руског гаса може да кошта Украјину до 7 милијарди долара годишње. Али актуелне власти земље то не збуњује.

Зато је Брисел почео да позива на узбуну. Тамо добро знају да управо корз Украјину води отприлике половина испорука руског гаса у Европу. На слични начин добија плаво гориво 15 земаља чланица ЕУ (више од половине састава ове организације), при томе неке земље, између осталог Бугарска, везане су за дати механизам практично у потпуности. Европска комисија је већ упозорила да сви могући проблеми који могу да се појаве у ЕУ, одмах ће бити представљени преко одговарајућих канала украјинској влади.

Рачуница украјинске стране крајње је разумљива. Кијев је решио да ризикује губитком милијарди како би решио тренутни задатак – напунио складишта гаса за наредну зиму. Одговарајући споразум са Гаспромом не дозвољава да се то уради онако како хоће Кијев – на рачун одузимања транзитног гаса или његовог масовног реверса назад из Европе. Зато је НАК Нафтогаз Украјине разрадио схему при којој ће делатност Гаспрома на украјинској територији бити забрањена, и пунктови пријема руског гаса за ЕУ ће бити пребачени са западне на источну границу Украјине. То би омогућило Украјини да користи руске извозне токове. Јер постојећи споразум омогућава Кијеву само да организује физички реверс по другостепеним цевоводима, који је у јулу већ двоструко смањен. Поред тога, Украјина може да покуша да се бави „виртуалним реверсом“, откупљујући од европских земаља одређене обиме гаса, после чега ће их узимати из транзита. Ипак слична пракса неће решити енергетске проблеме Украјине, подвукао је за Глас Русије шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов. Он је напоменуо на широко рекламиран 2012. године споразум између украјинског Нафтогаза и немачке компаније RWE Supply&Trading GmbH (RWEST) о могућностима куповине руског гаса од стране Украјине преко ове немачке фирме:

- Посредством сличних послова Украјина неће решити ни један сопствени проблем везан за добијање енергената. Као прво, она не добија гас алтернативан руском. Као друго, она не добија јефтин гас. И као треће, она не добија гас у обиму неопходном за земљу.

Настала ситуација може да натера руководство ЕУ да покуша коначно да се ослободи јогунастих украјинских транзитера и да одобри изградњу руског гасовода Јужни ток, заобилазећи територију Украјине. Јер развој ситуације чини још сумњивијим ставове Трећег енергетског пакета ЕУ. Дати пакет практично забрањује руској страни да напуни већ постојеће цевоводе, истакао је за Глас Русије председник Савеза нафтних и гасних индустријалаца Русије Генадиј Шмаљ:

- Већ постојећи гасоводи који се одвајају од Северног тока на територији Немачке потпадају под захтеве Трећег енергетског пакета. То значи да они могу да се користе само на 50%. Друга половина капацитета резервисана је за све друге испоручиоце који једноставно не постоје.

Коментаришући насталу ситуацију, генерални директор аустријске нафтне компаније OMV Герхард Ројс је изразио уверење да конфронтација Русије и Запада неће отказати планирану изградњу гасовода Јужни ток. Гасовод је пројекат дуг 50 година, зато треба гледати на ствари реалистично – изјавио је он и навео аритметички пример: Четири гасовода су боља него три, пет боља него четири. то је прагматична тачка гледитша. Нажалост, слични прагматизам и даље је туђ Кијеву и његовим истомишљеницима у Бриселу.

Петар Искендеров,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут