BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина сече грану на којој седи

Украјина сече грану на којој седи
12.08.2014. год.


Данас Врховна рада Украјине треба да гласа за увођење пакета санкција против Русије, укључујући обуставу транзита гаса преко украјинске територије у Европу. Прошле недеље премијер Украјине Арсениј Јацењук је објавио да ће у својству санкција против Москве Кијев прекинути транзит руског гаса за европске потрошаче.

Украјина је припремила свој списак санкција против Русије, али није схватила једно: сличним кораком она неће казнити Москву, већ своје савезнике у Европи, на којој Украјини остаје једино да рачуна.

Чини се нелогичним прекинути још један извор прихода у ситуацији када Украјина живи од кредита ЕУ и ММФ. Због смањења обима трговине са Русијом само ове гдоине
Украјина ће изгубити више од 7 милијарди долара. Губитке од забране транзита гаса преко њене територије аналитичари процењују на 4 милијарде долара годишње. Надокнаду ове штете, као и помоћ око испурука гаса Украјини Кијев чека од својих нових европских партнера, којима се он сам спрема да тај гас затвори. Треба приметити да је пре тога украјинска страна више пута изјављивала спремност да осигура поуздан транзит руског гаса, који се преко њене територије доставља европским потрошачима. Што се тиче гаса за саму Украјину, од 16. јуна руски Гаспром ју је пребацио на систем претплате, после одбијања Кијева да плаћа дугове за већ искориштени гас. Решавање дужничког питања стране су пренеле у Стокхолмску арбитражу. Прошле недеље Кијев је такође затражио од руске гасне компаније да ревидира транзитни уговор, склопљен од 2009. до 2019. године. У противном и ово питање Украјина намерава да прецизира на суду – тачније до зиме решење тешко да ће се се појавити. При томе европски комесар за енергетику Гинтер Етингер, посредник на преговорима Русије и Украјине у гасном питању, више пута је подвлачио неопходност да се пронађе компромис пре зиме, истичући да ако подземна складишта гаса у Украјини не буду попуњена, Европу опет очекује недостатак горива.

У међувремену Украјина помно прати судбину гасовода Јужни ток, који Гаспром гради у Европи, како би диверзификовао путеве испоруке гаса у Европу и самим тим учинио их независним од посредника. Гаспвод се гради заобилазећи Украјину и смањиће зависност Европе од расположења Кијева за 60 милијарди кубних метара гаса годишње. Сада се око 80 милијарди кубних метара испоручује у Европу преко Украјине. Како сматра експерт Центра за истраживање европске политике у Бриселу Арно Беренс,

- Северни ток, наравно, смањио је зависност оних земаља које увозе руски гас од украјинског транзита. Сада око 50% руског гаса иде преко Украјине, а тада је то било 80% и чак и више. И зато важност Украјине као транзитне земље пада. И такви пројекти као Јужни ток још више ће смањити ову зависност. Такође постоје алтернативни путеви транспорта гаса који не пролазе преко Украјине, на пример гасовод Јамал и други. Они се у датом тренутку не користе пуним капацитетом, и може се искористити њихов потенцијал како би се испоручио потребан обим гаса, према уговорима Гаспрома са Европом.

Ипак са судбином Јужног тока такође не иде све глатко. Увозници гаса из Европе схватају погодности и неопходност алтернативног пута испоруке енергената, мада Брисел захтева од земаља преко чије територије води гасовод поштовање низа формалности. Европска комисија покушава да блокира пројекат, аргументујући то тиме што он не одговара нормама трећег енергетског пакета који забрањује компанијама произвођачима гаса да поседују магистралне цевоводе у ЕУ. То кочи изградњу. У краткорочној перспекиви могући прекиди у транпосрту енергената преко Украјине претвориће се у скок цена нафте за европске потрошаче у просеку за 10 долара за барел. Јер Трансњефт ће морати да тражи алтернативне маршруте (варијанта преко Балтичког мора и гасовод на територији Белорусије). А судбина испорука гаса директно ће зависити од брзине реализације пројекта Јужни ток. Највише ће пострадати земље Источне Европе – Бугарска, Словачка, Чешка, Мађарска, штету ће осетитити и Аустрија и Италија. Тако ће се демарш Кијева претворити у првом реду у санкције против ових европских држава.

После изјаве премијера Јацењука с украјинске стране уследили су деманти. Ипак не одговара свима у Европи зависност од противречних обећања непоузданог новог савезника. Многе земље увознице енергената су уверене да Европа треба себе да обезбеди и да смањи зависност од транзитне земље. Јужни ток (планирани капацитет од 63 милијарде кубних метара годишње) треба да буде постављен преко дна Црног мора. Он ће проћи преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Хрватске, Словеније. Недавно се пројекту придружила Аустрија. Она је изјавила да испоруке гаса не треба да буду талац политичких несугласица. Директор аустирјске нафтне компаније OMV Герхард Ројс истакао је да конфронтација Запада и Русије у контексту ситуације у Украјин неће укинути планирану изградњу гасовода. Остало је да се у то убеди Брисел.

Јекатерина Иванова,

Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут



  • Извор
  • Глас Русије, фото: RIA Novosti/Evgeny Kotenko/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА