Почетна страница > Новости

НАТО: алтернатива УН или њена пропаст

Глас Русије, фото: NATO/ vostok.rs   | 15.08.2014.



Резолуције УН-а поводом конфликтних ситуација у неком делу света има за Запад све мање значаја. И покушај НАТО да подреди себи међународну заједницу одавно није новост. Јер, једном је већ добио одобрење Савета безбедности УН. Ради се о Авганистану, где је управо алијанса водила све војне акције против Талибана.

У окупацији Ирака НАТО није учествовао јер многи савезници САД, пре сега Француска и Немачка, нису хтели да учествују у овој крвавој авантури. Стога су Американци решили да самостално делују. Али, заправо, почетак свих ових акција НАТО-а, био је у Републици Србској и Југославији. Упркос одлуци Савета безбедности УН, НАТО је бомбардовао суверену државу. Мисија УН је заправо била конторлисана од стране алијансе. Читава се ствар завршила проглашењем „независности“ Косова и потпуним порицањем норми међународног права. Од онда Запад се води следећом мишљу: чему застарела структура у облику УН, ако војни блок сам може да преуреди свет и да диктира своју вољу?

Руководилац одељења Европске безбедности Института Европе Дмитриј Данилов сматра да ове идеје заправо постоје већ читаве две деценије:

- До југословенске кризе, из НАТО-а су говорили да су спремни да учествују у миротворним мисијама, па и у Европи, али да не желе бити просто „подизвођач“ директива из УН и других међунаордних организација. После тога, НАТО је након бомбардовања Југославије усвојио нову стратешку концепцију, где су били означени основни елементи такве политике: НАТО доноси самосталне одлуке о спровођењу ових или оних акција и у том смислу и ван својих територија и уз употребу оружених снага.

После распада СССР, једно време НАТО није могао да формулише доктрину и суштину свог постојања, а сваки војни блок мора имати дефинисаног противника. Било је јасно да нема куд да се шири- остале су само још Украјина и Грузија, Аустрија, Финска и Шведска. Алијанса је онда поново закључила да је традиционални непријатељ Русија и даље главна опасност. И наставила је алијанса своје ширење на исток, према руским границама, иако су све време убеђивали да немају такве аспирације. Сада, конфликт са Москвом који је испровоцирао Запад, НАТО користи како би се поново бавио прекрајењем света. Чак и поводом конфликта у регији Нагорно-Карабах, представници алијансе су се поново огласили.

Професор Руског универзитета пријатељства народа Максим Кисељев је уверен да ће се таква политика наставити:

- Није први пут да НАТО, као и у случају са Украјином, покушава да мимоиђе УН. Али, сада је ситуација сасвим нејасна, веома напета и подсећа на оно што се дешавало пред Први светски рат, када су све државе погрешно тумачиле кораке друге стране. И чак бачена шибица сада може да постане разлог за конфликт. Кина можда може имати много више разумевања за Русију, у односу на остале чланице Савета безбедности УН.

Пре неколико година, генерални секретари НАТО и УН су без много помпе потписали декларацију о сарадњи међу секретеријатима две организације. У суштини, ради се о сарадњи међу њима у борби против савремених изазова, као што је тероризам. Али у документу није било ни речи о лидерској позицији УН у смислу обезбеђивања стабилности у свету. Са друге стране, НАТО никада није на себе узимао одговорност да ће се придржавати међународог права. На тај начин, улога УН је значајно снижена. Русија је тим поводом изнела своје сумње и незадовољство. Ово се није допало другим играчима- онима који помоћу „меке силе“ покушавају да пружају отпор новом светском поретку уз помоћ Запада и његовог војног блока. На геополитичком пољу, јасно је, очекују нас нова дешавања.

Илија Харламов,


Повезане теме: НАТО, УН, геополитика, сукоби,


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост < Предходна новост Следећа новост >








Остале новости


Остале новости из рубрике »