Јужна Осетија: шест година нереализоване „Олује“

Први Срби појавили су се на територији Јужне Осетије. Делегација јавних посленика и новинара из Србије и Републике Српске присуствовала је ових дана у Цхинвалу свечаним манифестацијама у част нове годишњице „петодневног рата“ који је био резултат агресије Тбилисија против Јужне Осетије.

Пошто је критична тачка пређена, крајем августа 2008. године Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Кавкаске утиске и балканске паралеле у разговору са дописником Гласа Русије изнела је србска политичка аналитичарка Драгана Трифковић.

Јужна Осетија и Абхазија већ шест година живе мирно, ипак, како је приметио јужноосетински новинар, „ми се тек учимо да градимо своју државу“. Како сада живи република којој је грузијска агресија нанела штету, како процењују власти, од око милијарду и по долара? Затим, ситуацију компликује и то што у Јужној Осетији, за разлику од Абхазије, нема изласка на море – а то значи да је туристички потенцијал много мањи.

- Тамо народ живи у миру. Имали су велике штете и жртве у том рату али на крају су ослободили тог утицаја грузијских власти коју су практично инсталиране од стране Запада. Они сада покушавају економски да ојачају, да развију даљу сарадњу са Руском Федерацијом и да успоставе однос е и са другим земљама. Јужна Осетија има капацитет и вољу да развија индустрију . Н ајважнија ствар је да поново крене производња, да би држава могла да самостално развија. Они имају доста ресурса, рецимо обојене метале, али осим саме експлоатације ресурса требало би покренути прехрамбену индустрију или пољопривреду. Мислим да би то доста значило за само становништво које би могло да извозе те производе у Руску Федерацију.

Русија улаже велика средства у развој Јужне Осетије – колико је осетна ова помоћ?

- Сви становници су захвални Русији. Сада је у реконструкцији тунел који је практично главна веза са Северном Осетијом, граде се путеви, изграђују се нови стамбени објекти. Сарадња са Руском Федерацијом обухвата сва поља.

Да ли постоје међу становницима присталице придруживања Јужне Осетије Русији? Да ли се о томе говори?

- Приликом шестогодишњице самосталности одржана је међународна конференција „ Свет после 2008. године”. Могу да кажем да из читавог контекста те конференције да је за народ у Јужној Осетији јако битна повезаност са Северном Осетијом, која је део Руске Федерације. Они себе сматрају једним народом и њихова је одлука, у договору са Руском Федерацијом, да ли ће се њихов даљи развојни пут наставити самосталн о или ће Јужна Осетија кренути путем припајања Русији. У сваком случају, мислим да постоји жеља да се та територија припоји Руској Федерацији, односно да се обједини са Северном Осетијом.

Председник Јужне Осетије Леонид Тибилов у интервјуу за Политику је истакао да би хтео да побољша односе са Срибјом. Ви сада видите за то могућности?

- Сада је власт под великим притиском Запада, и они на то гледају другачије, иако је у предизборној председничкој кампањи Томислав Николић давао изјаве да постоји могућност, након формирања новог сазива Скупштине, да признавање Јужне Осетије као независне републике уђе у процедуру. По мом мишљењу тренутно, са садашњом србском влашћу, не постоји могућност за даљи развој сарадње

Да ли се код вас појављују паралеле: Јужна Осетија – Србска Крајина, напад на Цхинвал – „Олуја“?

- Да, апсолутно. Сматрам да је то био исти покушај етничког чишћења. На сву срећу, у Јужној Осетији тај сценарио није успео, захваљујући пре свега руској подршци, што народ у Јужној Осетији увек и истиче.

Тимур Блохин,