Малезијски Боинг не треба да постане "сарајевски атентат"

1. августа 1914. године Немачка је објавила рат Русији и тиме отпочела Први светски рат. У Европи га зову "великим“, чувају и негују последње њене ветеране. О поводима и узроцима Првог светског рата написана је гомила истраживања и мемоара. Али и данас историчари воде расправу о томе, зашто је проговорило оружје, када је свет доживљавао невиђени економски, технички и културни напредак?

Шта се заправо десило и какве поуке би требало да извуку модерни политичари од тих догађаја од пре једног века? У интервјуу за "Глас Русије" говори словачки историчар, водећи научни сарадник универзитета „Шафарик“ у Кошицама, Мартин Дробњак:

- Атентат у Сарајеву на аустријског надвојводу Франца Фердинанда био је само окидач, формални повод за рат, који је на прагу 20. века био неизбежан. Ту се све скупило: и колонијалне амбиције Немачке у успону и пораст национализма у европским земљама и фактичка подела света, када су у Европи створена два моћна блока: Тројни савез Аустро-Угарске, Немачке и Италије против Антанте, тј. Русије, Француске и Енглеске. Светски сукоб су много година раније предвидели Маркс и Енгелс. Сви су чекали овај рат, али се чинило да ће бити кратког даха, да ће се војска брзо вратити кући, без великих губитака. Показало се, као што знамо, сасвим супротно.

Ако занемаримо званичне оцене, ко је, по вашем мишљењу, победио, а ко изгубио у том рату?

- О томе се може говорити бесконачно. Али, изгубио је, наравно, пре свега, обичан човек кога су одвојили од породице и бацили на бојно поље, лишивши га здравља, а затим, и живота. Изгубили су Руси, Аустријанци, Немци, Мађари, Словаци, Французи, Чеси. Укратко, изгубило је читаво поколење увучено у тај масакар. Што се тиче политичког исхода, то је већ друга ствар. Срушиле су се целе империје - Аустро-Угарска, Отоманска, многе државе су се нашле на ивици економског колапса, Русија - у пламену грађанског рата, Мађарска је била лишена дела територије. Зато су Чеси и Словаци на крају добили државност. Незадовољство Версајским мировним споразумом, уз страховиту финансијску кризу, створило је основу за појаву разних "изама" - комунизма, нацизма, фашизма. У Немачкој и Италији никли су диктаторски режими. Укратко, корени Другог светског рата налазе се у том трагичном 1. августу 1914. године.

Која је основна лекција рата за модерне политичаре?

Понекад, чини се као да нису научили лекције ни из Првог нити из Другог светског рата. Иако би морали да усвоје главно из протеклих горких искустава. То је - да је само дипломатија ефикасна у решавању чак и најтежег конфликта. Тада, 1914. године дипломате су решиле да ће пушке брзо и релативно безболно обезбедити интересе њихових земаља. Трагична грешка је коштала живота милионе људи! Поражава, да је неко и данас заробљеник таквих илузија, у нади да ће остварити своје циљеве путем силе, а не за преговарачким столом. И опет војници гину, невине жене, деца и старци. Говорим, наравно, о рату на истоку Украјине.

Оборени тамо малезијски Боинг је изазвао невиђену конфронтацију између Запада и Русије. Постоји чак и прича о могућности избијања великог рата. Кажу, катастрофа авиона је нешто као "сарајевски атентат"...

Страшно је чак и претпоставити тако нешто! Под било којом ценом треба зауставити ескалацију сукоба и одмах обуставити непријатељства тамо, где тече крв. Надам се да ће успети. Ни један рат не доноси људима ништа, осим беде и туге.

Гајане Ханова,