Трагедија у Украјини као „операција покрића“

Док Запад користи украјинску кризу и конкретно трагедију са малезијским Боингом како би пооштрио притисак на Русију, у другом конфликтом региону – на Блиском Истоку – пламти сопствени рат. Али за разлику од претходних случајева, овог пута увођење израелске армије у Сектор Газа није изазвао посебну буку у светским престоницама. Тамо су превише заузети Украјином и Русијом. Управо на овакво информационо „покриће“ и рачунао је Израел.

Операције покрића – када се за смањење одјека сопствених дејстава користе догађаји који су одјекнули у другим земљама и регионима – традиционално се широко користе у геополитици.

Оваква пракса појавила се 1995. године на Балкану – где су истовремено буктали конфликти у Босни и Херцеговини и Хрватској. Хрватско руководство у тесном контакту са НАТО-ом разрадило је план блицкрига против Републике Српске Крајине хрватских Срба. А како би се одвукла пажња међународне јавности, у информациони простор посредством ванредних конференција за штампу, репортажа и других формата била је „избачена“ информација о сателитским снимцима који су тобоже доказивали убиства у Сребреници. Истина, сами ови снимци показивали су само неке земљане радове и у целини имали врло неодређени карактер – као и многи видеоматеријали које сада САД објављују о Украјини. Ипак главно је било учињено: европска јавност је почела да говори о масовним гробницама у Сребреници, и каснија антисрбска операција хрватске армије се повукла у вестима на други или на трећи план и чак је добила своје „морално“ оправдање.

Тако да израелске власти нису пионири у сфери информационог покрића својих дејстава. Оне само врло вешто користе западне, пре свега америчке обрасце.

Не може такође да се не примети да дејства Израела, који наставља да рачуна на војне методе, имају крајње негативну социјално-економску димензију. Експерти УН недавно су прогнозирали да економија Сектора Газа до 2020. године доживеће коначни колапс. Ипак конфликт који се наставља не дозвољава ни ЕУ, ни међународним финансијским организацијама, ни на крају крајева самом Израелу да допринесе социјално-економској обнови на овој територији – подсетио је за Глас Русије експерт за проблеме Блиског Истока Института за оријенталистику РАН Дмитриј Марјасис:

- Најефективније би могло да буде коришћење могућности суседне земље – Израела. Ипак конфликт се наставља и чини немогућим коришћење израелских ресурса и технологија. А међународна заједница и арапске земље могу само да обезбеде одређено финансирање за стварање инфраструктуре.

Правде ради треба рећи да у западним престоницама ипак се појавило схватање пропагандне и геополитичке игре Израела. Прма саопштењима извора у Бриселу, руководство ЕУ већ се замислило о томе да изврши реални притисак на Израел поводом његових последњих дејстава у региону.

Петар Искендеров,