Рачуница у корист лире

После сусрета министара економије Русије и Турске Алексеја Уљукајева и Нихата Зејбекчија у оквиру бизнис-двадесеторице у Аустралији, Анкара је предложила Москви да пређу на узајамна обрачунавања у рубљама и турским лирама.

Како истичу експерти, један од повода за избегавање долара је непредвидивост одлука америчке администрације поводом увођења једностраних санкција против појединих учесника међународног тржишта.

Своје мишљење о утицају таквих једностраних санкција на ситуацију у свету за Глас Русије изнео је шеф катедре за међународне односе Универзитета Уфук у Анкари, доктор политичких наука, професор Оја Акгјоненч Мугисудин:

- Санкције су међународно-правни инструмент који је теоријски допустив у међудржавним односима. Ипак њихова примена је условљена читавним низом услова. Неопходна је њихова јасна аргументација. Ко и против кога ове санкције планира да уведе? На основу чега и с којим циљем?

Тачније, треба говорити у сваком конкретном случају не само о самим санкцијама, већ и о компетентности арбитра, који је раније донео одлуку о њиховом увођењу. Приликом примене произвољних једностраних санкција у читавом систему међународних односа одмах расте напетост. Светски поредак постаје осетљивији, економске структуре осећају притисак. Свеошта негативна атмосфера не може да не дотакне на крају крајева и интересе иницијатора санкција.

Очигледно, зато су многе европске земље одустале од примене антируских санкција?

- Несумњиво! Јер свака земља у процесу доношења спољнополитичких одлука руководи се пре свега сопственим инересима. Брисел је прво подржао америчке санкције против Русије. Ипак касније је одустао. Пошто се то очигледно косило са интересима земаља ЕУ.

Европљани и Русија повезани су дубоким економским, политичким и историјским везама. Треба истаћи да не последњу улогу у томе одиграло је растуће неповерење према Американцима, који стално одбијају да слушају своје европске партнере. Поред тога, Америка захтева од европљана неопозиво потчињавање, између осталог поводом санкција. Такав прилаз изазива негодовање код земаља ЕУ.

Поводом непредвидивости санкционе политике САД све више земаља бира да користи у својим спољнополитичким обрачунавањима националне валуте. И Турска није изузетак. Министар економије Нихат Зејбекчи је предложио да се у турско-руским обрачунима користе рубље и турске лире. Како оцењујете такву перспективу?

- Свет је последњих година преживео низ финансијско-економских криза. Оне су погодиле и САД, и европске земље. То је било резултат неефикасности постојећих међународних финансијских институција и коришћења у спољнотрговинском оптицају јединствене валуте. Јер немају све земље подједнако снажну економију и не поседују сопствену јаку валуту. Везивање за јединствену валуту прети погубним последицама. Довољно је погледати тешкоће које су се периодично појављивале на путу код низа европских земаља само зато што су се придружиле зони евра.

Ипак криза је заобишла Турску у многоме зато што наша земља није члан ЕУ, зато не користи евро у својој спољној трговини. Турска је добила од коришћења националне валуте у својим трговинско-економским односима са суседима, између осталог са Русијом. Сада она тежи да потврди овај механизам међусобног обрачунавања. Ништа природније не може да постоји. Све земље делују пре свега у сопственим интересима. Данас нам је повољно да користимо националне валуте, а не да зависимо од долара или евра.

Амур Гаџијев,