Русија се залаже за свеобухватни климатски споразум

Русија се залаже за што бржу израду новог међународног споразума о клими. По изјави шефа администрације председника РФ, Сергеја Иванова, на Међународнм екоцивилизацијском форуму у кинеском Гујану, „човечанству је потребан нови модел развоја, који би, с једне стране, обезбеђивао благостање друштва, а с друге би омогућио да се избегне прекомеран притисак на природу“.

Оквирна конвенција УН о промени климе, коју је потписало преко 180 земаља, ступила је на снагу пре 20 година, а ситуација у вези с екологијом на планети се не побољшава. Кјотски протокол, који је својевремено проглашен за документ којим је постигнут велики напредак, данас је безнадежно застарео. У њему се садрже захтеви у вези с емитовањем гаса по типу „стаклене баште“ само према развијеним земљама, чија индустрија је својевремено причињавала главну штету човековој околини. А данас главни извор загађења атмосфере нису толико развијене земље, колико земље у развоју. Очигледна је потреба да се поново размотре постојећа еколошка ограничења, да уговор постане праведнији и свеобухватнији. Одговарајући рад се одвија већ неколико година и данас се може говорити о томе да ће споразум бити написан и да ће га сви одобрити, тврди руководилац климатског програма Светског фонда дивља природе (WWF) Алексеј Кокорин:

- Успели смо да се договоримо да то буде споразум универзалан за све земље. Ако се сетимо Кјотског протокола, тамо су само развијене земље прихватале обавезе везане за емисију отпадних гасова. Овде ће обавезе – оне се називају „улозима“ – имати сви. Практично, већ је одлучено да систем ових улога буде следећи: земља сама одређује своје обавезе и усаглашава их с другима. Даље се ове обавезе усвајају и с времена на време ће се поново разматрати. Такође ће бити обавезан мониторинг извршења на међународном нивоу.

Истаћи ћемо да обавезе нису само количине емитовања гасова по типу „стаклене баште“ у одређеном року. Оне се тичу и издвајања финансијске помоћи за земље које су најрањивије услед климатских промена. Засад питање ко, колико и за кога треба да издвоји новац за прилагођавање на промену климе, остаје камен спотицања, истиче Алексеј Кокорин:

- Постоји приличан број земаља УН које су заправо већ одавно развијене, а формално, у УН, и у Конвенцији УН о клими се сматрају земљама у развоју. То су, на пример, Сингапур, Саудијска Арабија, Кувајт, Јужна Кореја и низ других. И скоро све, осим вероватно Јужне Кореје, желе да сачувају овај статус и да имају полудобровољне обавезе. Али то је апсурд. Не могу обавезе Саудовске Арабије бити исте као статус обавеза Бангладеша или Буркине-Фасо. Зато треба превладати отпор низа земаља.

За решавања ових несугласица земље имају још неколико месеци у току године. Динамика преговора је врло богата. У септембру 2014. године у Њујорку ће бити одржан климатски самит Генералног секретара УН. Рад ће се наставити у октобру у Бону (Немачка), а затим на конференцији страна Оквирне конвенције УН о климатским променама у Лими (Перу) у децембру 2014. године.

У Русији, која се строго придржава еколошких обавеза, између осталог, и по Кјотском протоколу, постоји нада да ће свеобухватни споразум о клими, који треба да замени Кјотски протокол и да означи климатску одговорност свих земаља, бити потписан на конференцији у Паризу крајем 2015. године.

Татјана Табунова,