„Жуто-плава кућа“: има ли „црних трансплантолога“ у Украјини?

Претпоставља се да су лешеви с извађеним органима код Одесе – избеглице из југоиосточне Украјине. Слична слика се запажа у јуришном нападу код Славјанска. Места на којима су сахрањени „празни људи“ пронађена су у Луганској области. То је оно што саопштавају медији позивајући се на очевице.

Провладине снаге и Народна војска се међусобно оптужују за то да у Украјини делује специјална група људи која се бави „црном трансплантологијом“, при чему се не искључује варијанта да су у питању лекари „са стране“.

Шта је то – последица неизбежне за сваки конфликт “fog of war”, или озлоглашена „магла рата“ једноставно представља добар параван за чињење злочина? Нећемо одговорити на ово питање. Макар због тога што, по речима наших саговорника, до одређеног тренутка не може да се говори о конкретним стварима: иначе се могу довести у опасност обавештени људи који се налазе у Украјини и њихове породице.

Међутим, у разговору с „Гласом Русије“ главни уредник „Беле књиге“, зборника сведочанстава о злочинима кијевског режима, Кирил Белошицки, и копредседник Народног фронта Новоросије, Константин Долгов, навели су низ запажања на основу којих се може говорити о томе да се не може искључити „косовски сценарио“.

Константин Долгов: Спонзори казнене експедиције на југоистоку су украјински олигарси, пре свега Игор Коломојски. Операција је скупа и сасвим је логично да намеравају да сведу на минимум своје губитке. А да не говоримо о томе да ће сваки олигарх учинити све како би извукао максималну добит из сваког „комерцијалног подухвата“. Идемо даље. Свакодневно на бојним пољима гине и задобија тешке ране на десетине украјинских војника. Они тамо ратују незаконито, јер је у Украјини извршена и још увек траје нелегитимна мобилизација. Украјински војници који се физички налазе у Донбасу по документима могу бити у јединицама за обуку на сасвим другом месту. Шта да се ради ако је неки војник погинуо или ако је тешко рањен? Исто што раде злочинци кад изврше злочин – треба се ослободити тела. То је једини начин да власти у Кијеву избегну одговорност за незакониту мобилизацију.

Добро, али онда се поставља питање транспорта...

Константин Долгов: Ако се поред зоне борбених дејстава налазе аеродроми, рањеници или људски органи се врло лако могу одвести на сигурно место. Погледајте како се очајнички украјински џелати боре за контролу над полетно-слетним стазама, што по нашем мишљењу није повезано само са сасвим очигледним стратешким задацима. На аеродроме који се налазе под њиховом контролом непрестано слећу и с њих полећу транспортни авиони. Шта превозе? Такође – истаћи ћу – појавиле су се информације о томе да су се на светском тржишту органа појавили нови играчи, који „дампингују“, односно „робу“ продају по нижим ценама од других учесника на црном тржишту. Ове информације темељно проверавамо. Касније ће сва сведочанства обрађивати правна група нашег пројекта „Бела књига“.

Питање за главног уредника „Беле књиге“ Кирила Белошицког – како се одвија рад на њој:

Кирил Белошицки: Бележимо злочине, квалификујемо их у складу с међународним законима. Људи који су настрадали у овом конфликту треба јасно да знају да ће правда победити, за то је потребно да сасвим конкретни људи, слично као што је било у Нирнбергу, буду кажњени – а ми мислимо да суђење треба да се одвија у Славјанску.

Константине, како можете да прокоментаришете информације о томе да жртве „црних трансплантолога“ постају народни добровољци и мирно становништво?

Константин Долгов: „Црним трансплантолозима“ је свеједно кога ће искористити као „сировину“. Ако добровољци доспевају у заробљеништво, а затим нетрагом нестају, логично је претпоставити да их је могла задесити оваква судбина. Што се тиче мирног становништва, скоро сваки дан добијамо информације о томе да у Донбасу нестају деца. Проверавамо ове чињенице, покушавамо да утврдимо: где су, да ли су жива, да нису постала жртве трговаца децом.

У контекст нашег разговора се уклапа и скандал датиран априлом ове године кад је кијевску мртвачницу и крематоријум запосела „стотина“ самоодбране Мајдана. По званичној верзији – „за истраживање евентуалног сакривања трагова масовних убистава која су починили припадници снага за време уличних битака у Кијеву“. По другој верзији – тамо су спаљивана тела људи који су настрадали од распојасаности самих учесника у Мајдану. Пошто није био дозвољен приступ ни лекарима, ни органима реда, није могуће проверити верзију о томе да ли су тамо прво радили „црни трансплантолози“. А она постоји.

Кирил Белошицки: Поставља се питање – зашто је требало освајати мртвачнице? Видимо како се с развојем медицине у зонама сукоба злочинима као што су трговина дрогом и пљачке, придружила и „црна трансплантологија“. Ако се такве операције могу обављати у скоро теренским условима, мртвачнице и болнице су тим пре идеална места за то. Али, специфичност оваквих злочина је у томе што за њих не смеју постојати сведоци, сведоци су увек саучесници: хирурзи, чувари, они који обезбеђују транспорт. Ипак, нема таквих злочина после којих не би остали трагови. А за „црну трансплантологију“ је, по мом мишљењу, чак и доживотна затворска казна – превише блага мера.

Тимур Блохин,

Читајте више на Украјина из минута у минут