Индија стиче нови атрибут глобалне силе

Водонична бомба потребна је Индији ради унапређења њеног имиџа светске силе и једно од центара моћи вишеполарног света. Тако су руски експерти прокоментарисали мишљење Центра за војна истраживања IHS Janes о томе да средином 2015. Индија може да започне производњу термонуклеарног оружја. Међу другим циљевима руски експерти су навели јачање индиског потенцијала одвраћања и ограничавање утицаја Пакистана и Кине.

Фабрика ретких метала на југу Индије у близини града Мајсур производи уранијума за оружје више него што је потребно за флоту нуклеарних подморница. Такви су подаци центра за војна истраживања IHS Janes. У перспективи то може да доведе до тога да Индија направи водоничну бомбу. Сада њу има Русија, САД, Кина, Велика Британија и Француска. У појави шесте земље на свету са водоничном бомбом нема ништа чудно и необично, сматра генерал-мајор у пензији, експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Владимир Дворкин:

- То је сасвим реално. Ниво Индије у нуклеарној области је прилично висок. Тим пре што у цивилној нуклеарној енергетици она сарађује са САД, а то дозвољава да се освајају нове технологије. Никакве додатне претње по безбедност то неће донети. Индија је одавно нуклерна држава. Она држи свој нуклеарни потенцијал ради тога да одвраћа с једне стране Пакистан, а са друге, да уравновешава Кину. Не видим ништа посебно у томе и ништа изазивајуће ново за Пакистан и Кину.

Индија је званично прогласила себе за државу са нуклеарним оружјем после нове серије проба 1998. године. Операција Шакти је била изведена при влади Атала Бихара Ваџпаија, када је Џаната партија, као и сада, била на власти. Према мишљењу експерта Института за оријенталистику РАН Татјане Шаумјан,Нарендра Моди ће се потрудити да сачува континуитет политике партије по том питању.

- То је потребно Индији ради престижа. Немам утисак да су у датом тренутку нагло заоштрне оне опасности које традиционално постоје по безбедност Индије. Тим пре, када је на власт дошла нова влада која покушава да ојача односе, пре свега са суседима, са Кином, постоји таква претпоставка. Премијер Пакистана Наваз Шариф је био на инаугурацији Нрендри Моди. То се десило при пут у историји две државе Тако да водонична бомба у Индији питање је националне самосвести и имиџа. Немам осећај да је она животно неопходна као одговор на претње по безбедност Индије.

Са последњом тезом Татјане Шаумјан дискутује први потпредседник Академије геополитичких проблема Константин Сивков. Војни експерт је истакао да у догледној будућности Индија ће успети да освоји сва три начина доставе нуклеарних бојевих глава. То је авијација, балистичке ракете и нуклеарне подморнице. То је од животне важности за Индију:

- Свет клизи у јачање војне напетости, конфликтности. Јачајући свој ракетно-нуклеарни потенцијал, Индија жели да осигура сопствену безбедност. То је сасви законита тежња сваке земље и објективна потреба за Индију. Кина има термонуклерну бомбу. Појава водоничне бомбе у Индији може да изазове експлозију дипломатског негодовања у Кини и увећање њиховог нуклеарног оружја. Али Кина ступа мал те не у отворени конфликт са САД. Она ће сама јачати своје снаге, између осталог нуклеарне, али не ради конкуренције са Индијом, већ са САД.

Кина за сада никако није реаговала на закључке реферата Центра за војна истраживања IHS Janes. У Пакистану су се изразили врло опрезно. Представник владајуће Пакистанске муслиманске лиге истакао је: Ми не желимо трку у наоружавању. То не наговештава ништа добро за обе земље. У самој Индији закључке реферата за сада никако не коментаришу.

Василиј Фјодоров,