Мајстор чији приоритет нису осећања, већ разум...

Протеклих дана Кшиштоф Зануси је био гост Међународног фестивала Огледало у част Андреја Тарковског, одржаног у околини руског града Иваново. Тамо му је била уручена награда За истакнути допринос филмској уметности.

Поводом тих догађаја, а што је најважније поводом 75. рођендана пољског режисера, снимили смо интервју са двојицом руских културних посленика са којим се он више пута сусретао у нашој земљи и иностранству.

Први заменик председника Савеза филмских стваралаца РФ, професор ВГИК-а Сергеј Лазарук, између осталог подсетио је да је заједно са Анджејем Вајдом и низом других младих, талентованих, дрских пољски режисера, Кшиштоф Зануси својевремено постао најава ”новог таласа” у кинематографији своје земље. Сваки је затим кренуо својим путем, нашавши за себе главну тему...

- Зануси је одабрао за себе сижејне приче везане за проблеме интелигенције, њено лутање у разне стране у време кризних ситуација у друштву или у свом духовном животу, са сложеним, често драматичним односима са влашћу, њеним трагањем за смислом живота, вером, правдом. Од свих пољских режисера своје генерације Кшиштоф Зануси је по духу био највећи космополита. Тако да није случајно што је његов филм Структура кристала био примљен одмах као откриће новог простора у светској уметности.

Поносимо се што Кшиштоф Зануси сваке године долази у Москву како би одржао предавање на нашем Институту кинематографије. А његова предавања су посебна! У њима има филозофских размишљања о животу, о изворима хришћанске цивилизације, о бездану људске душе, о противречним осећањима и хладном разуму. У једној од својих књига Кшиштоф Зануси је признао да је у судару нежних емоција и разума њему ближе стакло лупе и око, него пориви надахнућа. Између осталог, нема ли ту ироније? Можда и има.

Кшиштоф Зануси у сваким смислу је сложен, прилично затворен, увек заузет човек, али при томе је спреман да бескрајно дели своја знања са младима по читавом свету. Леонид Павључик из Удружења филмских критичара и теоретичара Русије подвукао је:

- Кшиштоф Зануси је сасвим изузетан режисер и личност! Мене у њему одушевљава, поред талента, некаква фантастична способност да све стигне. Јер до своје 75. године он је направио мноштво одличних филмова, поставио у разним земљама, укључујући Русију, доста занимљивих представа, написао књиге преведене на десетине језика народа света...

При томе, он је споља човек потпуно миран, у сваком случају изгледа управо тако. Свет притиска људе, како је написао Зануси, својим апсурдом, хаосом, али маестро сматра да се у свакој човековој судбини крије траг тајне. И тамо где човек осећа само случајне подударности, управо тамо може да буде да Бог открива своје инкогнито.

Зануси као и раније снима по један филм годишње, године му не сметају, наставља Леонид Павључик. Он воли да прича виц о сиромашном старом Јеврејину који је молио Бога да му помогне да добије новац на лутрији, жалио се да га Бог не чује. И добио је одговор: У крајњој линији, купи срећку! И Кшиштоф Зануси је иронично приметио да мада има све мање времена, ради, снима филмове како би имао могућност да каже Господу да је увек куповао срећке.

Необичан је човек Кшиштоф Зануси, за кога разум има приоритет над романтичним осећањима, по његовом одређењу.

Његови филмови свуда имају своју публику, коју не плаше дуги монолози и размишљања о тешкоћама света и људске природе.

Од свег срца желим господину Занусију дуг живот, здравље, нове стваралачке успехе, рекао је на крају Леонид Павључик из Удружења филмских критичара и теоретичара Руске Федерације.

Ирина Чајко,