Андрићград – град науке, културе и историје

28. јуна, за Видовдан, у БиХ у Републици Србској познати филмски редитељ Емир Кустурица је открио нови град, који је он испланирао и саградио. Овог пута је то зидани град (Дрвенград већ постоји). То је средњовековни град-музеј, који запљускују воде Дрине.

Град носи име великог писца Ива Андрића, нобеловца, који је много писао о историји у овом крају. Финансирао је изградњу сам редитељ, помагала је Република Србска, у мањој мери и други донатори. Изградња града-музеја је коштала 15 милиона евра.

Град заузима 17 хиљада квадратних метара, али се стиче утисак да се налазиш у средњовековном, а не у новом граду. У њему има једна главна улица и три паралелне мале, два трга, два споменика Иву Андрићу и Његошу. Крунише ансамбл лепа црква. Осим тога, у граду се налазе позориште, биоскоп, научни институт, хотели, караван-серај, музеј, бројни мали ресторани, кафане и посластичарнице (на Балкану без тога не може!).

Бела црква, посвећена светом кнезу Лазару и србским мученицима, мања је копија храма Вазнесења Господња косовског манастира Високи Дечани, зато је она добила назив Вишеградски Дечани. Пре годину дана с благословом Патријарха Московског и све Русије Кирила и Патријарха Србског Иринеја храму је предата икона Богородице Порт-Артурске, која је насликана од прилога обичних људи Русије у граду Краснодар. На икони пише: У знак сећања на подвиг руских добровољаца, који су бранили православни свет на Балкану.

Приликом свечаног откривања града Емир Кустурица, председник Републике Српске Милорад Додик и премијер Србије Александар Вучић пресекли су симболичну црвену ленту. Емир Кустурица је у свом говору рекао да је остварен његов давнашњи сан: град је постао главно његово животно дело. Мада је архитектура града одраз утицаја различитих култура на овај регион, ипак се у њој највише испољавају идеје и представе самог аутора. Мора да се призна да је то све успело. Редитељ сматра да град мора да постане симбол мира, израз жеље добросуседских односа са свим народима БиХ и иначе Балкана.

Председник Руске Думе Сергеј Наришкин и министар одбране Русије Сергеј Шојгу су у својој посланици честитали Кустурици на том подухвату, изразивши наду да ће то допринети учвршћивању историјске свести становника БиХ.

Откривање града је уприличено јубилеју, који се обележава у читавом свету – 100. годишњици почетка Првог светског рата. Свечаности су биле настављење уличном представом, коју је режирао Кустурица, под називом «Устали ангели» – о сарајевском убиству наследника Аустро-Угарског престола Франца Фердинанда, младобосанцима и Гаврилу Принципу. Празник је завршен на тргу Петра Петровића Његоша великим ватрометом и наступима руског војног хора Александров.

Важну улогу у научном животу Балкана ће играти научни Институт Иво Андрић. Он има неколико сала за конференције, велику библиотеку, радне кабинете. У његовом историјском оделењу је већ изашао први број историјског часописа Векови, шест бројева Историјских свезака.

Исти дан су у граду почеле важне научне акције, повезане с 100. годишњицом почетка Првог светског рата. У вези са том темом је Кустурица подвукао да је хитац Гаврила Принципа почео процес ослобођења југословенских народа од аустро-угарске окупације. Он је подсетио да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, расисту и антисемита, убио у својој земљи, а не у Бечу или некој од летњих резиденција у Аустро-Угарској. На Институту Иво Андрић су одржане промоције нових књига и докумената о Првом светском рату, конференције Србска књижевност и Први светски рат, као и 100. годишњица почетка Првог светског рата, коју је организовао београдски Институт упоредног права.

За симпозијум је био штампан солидни том чланака оних научника, који су затим учествовали у раду конференције. У дискусијама је учествовало више од 45 научника из 9 земаља. Разматрана су питања узрока рата, сарајевско убиство, различити аспекти уочи Првог светског рата, као и његове последице. Научници су истицали да је Балкан увек био објекат супарништва велесила. У том супарништву с Русијом су учествовали углавном Аустро-Угарска и Немачка. Уочи Првог светског рата, како је писао у то време министар иностраних послова Русије Сазонов, јасно се видит тежња централних монархија да економски и политички подреде Балкан, упркос међународним актима и животном интересу Русије на Балкану, кршећи легитимна права месних народа. Убиство у Сарајеву наследника Аустро-Угарског престола од стране Србина, аустријског поданика, у Бечу су протумачили као политичку заверу Београда, те је то постало повод за почетак крвавог и суровог светског рата.

Дакле, нови град Андрићград почео је да живи свој живот – научни, културни, туристички. На његовим улицама већ има много туриста из различитих земаља. Он ће зувек остати културни споменик, место важних догађаја из сфере науке и уметности. Свети Архијерејски синод Српске православне цркве одликовао је Орденом светог краља Милутина оснивача необичног града Емира Кустурицу и председника Републике Српске Милорада Додика.

др Јелена Гускова,