BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Русија - САД - борба за нафту почетком XX века

11.07.2014. год.


Борба за нафту увек је имала велики значај како за Русију, тако и за друге велике државе. Почетком XXI века, Русија постаје лидер у производњи нафте у свету, али треба се сетити и да је пре 100 година Руска империја исто тако заузимала прво место по обиму произведене нефте, заобишавши по том показатељу свог главног конкурента – САД.

Главна нафтна поља у Русији почетком XX века налазила су се на Апшеронском полуострву, са центром у граду Бакуу (данашњи Азербејџан). Овде је 1897. године било основано нафтно друштво „Браће Нобел“, које је ускоро прерасло у моћну корпорацију. Не много пре тога, паришка банка „Браћа Ротшилд“ купила је Бакинско нафтно и трговачко друштво, које је потом било преименовано у Каспијско-Црноморско трговачко и индустријско друштво. У почетку, Ротшилди су се углавном бавили експортом керозина и убрзо су заузели прво место по његовом извозу у иностранство. Бакинска нафта је практично у потпуности прешла под њихову контролу. 1900. године у Бакуу су производили више сирове нафте, него у читавом САД, а 1902. године више од половине произведене нафте у свету долазило је из Русије.

Конкуренција од стране руских извозника изазвала је оштру реакцију корпорације Рокфелера «Standard Oil». Она је предузимала активне кораке у борби са руским „енергетским медведом“, у почетку покушавајући да преузме контролу над фирмом Нобела, а затим и над Ротшилдовим Каспијско-Црноморским друштвом. Ипак, до договора између ове корпорације и руских нафтних компанија није дошло. Царска влада је била против таквог уговора и чак увела категоричку забрану уласка било каквог капитала, везаног за концерн Рокфелера, у нафтни бизнис Русије. Иначе, нафтна индустрија Русије налазила се под сталном контролом царске власти.

Борба између корпорација захватала је све више и више земаља, између осталих и Далеки Исток. Овде су догађаји били тесно повезани са руско-америчким односима како на нивоу компанија, тако и на нивоу влада. Влада САД енергично је подржавала Рокфелере, радећи на томе да не допусти „дискриминацију америчке трговине и америчких интереса“. За време руско-јапанског рата (1904-1905), без обзира на формалну неутралност, САД су подржале Јапан, одобривши му велики кредит који је омогућио Јапанцима да воде борбе много дуже, него што је то претпостављала руска команда. За то време, за Русију су били затворени скоро сви инострани кредити. Једна од последица рата био је драматичан раст америчког нафтног извоза на Далеки исток.

Нереди и пожари у Бакинским нафтним постојењима у августу 1905. године, који су уништили готово половину свих производних бушотина, као и чести штрајкови који су захватили цео индустријски Кавказ, довели су производњу нафте до крајњег минимума. Нафтне компаније су имале огромне губитке. У издатом 1995. године аналитичком раду Женевског „Центра за истраживање предузетништва и друштва“ овако су оценили ове догађаје:

„1901 и 1902. „StandardOil“ је пожурио да искористи нереде у Русији – брзо и успешно опет је освојио источно-азијско тржиште, изгубљено у борби са руском нафтом. Што се тиче саме руске индустрије, резултат је био ужасавајући: две трећине нафтних бушотина било је уништено, а извоз је сведен на нулу“

У борбу против америчког монопола ступила је и Немачка која је једина била на страни Русије у руско-јапанском рату. 1906. године оснива се Европска нафтна унија, под покровитељством „Deutsche Bank” којој су се придружили и „Браћа Нобел“. У својим сећањима „Из моје прошлости“ министар финансија Русије Владимира Коковцова, писао је да се питање оснивања европског нафтног концерна, као противтежа “Standard Oil” налазило међу приоритетним темама приликом сусрета руског и немачког цара Николаја II и Вилхелма II 1912. године:

„Император Вилхелм ми је пришао и почео да говори о неопходности стварања европског нафтног концерна као противтежу америчком “StandardOil”, који би објединио у једну заједничку организацију земље-произвођаче нафте – Русију, Аустрију (Галицију), Румунију и тиме дао такав развој производњи, којим би се елиминисала зависност Европе од Америке. Ја сам случајно знао да ова тема интересује Вилхелма, јер је пре пола године о томе разговарао са Емануелом Нобелом, који ми је пренео садржај тог разговора. Ова тема је већ тада улазила у састав општих мисли немачког императора, међу којима је била и мисао о неопходности борбе са Америком и створање Европе мање зависном од ње. Разговор је имао веома жив карактер и трајао је дуже од дозвољене дворске етикете“

Ускоро, ово питање престаје бити актуелним услед почетка Првог светског рата...

Милена Цмиљанић,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне

Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници

Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова


Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА