Поводом стогодишњице система националних паркова Русије: фотографије животиња Камчатке

Серију необичних портрета животиња Камчатке и незаборавне призоре Кроноцког забрана довезао је из експедиције познати руски фотограф Игор Шпиљонок. Његова трагодишња фотоодисеја посвећена је стогодишњици система нацоналних паркова Русије. Фотограф има иза себе 32 заштићене зоне од западне до источне границе РФ. Камчатка је коначна тачка маршруте.

Његови хероји су мама лисица са смешним риђим малишаном, мрки медвед који се сунча, опрезни хермелин, самур који стоји на грани као професор за катедром... Посебно место заузимају вулкани Камчатке. Необични су кадрови Кључевске сопке — највишег активног вулкана на Евроазијском континенту — 4850 метара. Плени својом предивном страхотом Долина смрти — злослутно место где гине све живо, или од вулканских гасова, или због неких још неистражених разлога. Ову долину Кроноцког забрана локални становници су назвали ”ђавоље гробље”, зато што нико — ни звер, ни човек, није одатле изашао жив. Ако у експедицијама у друге забране Русије уметник није трошио више од две недеље, Кроноцком на Камчатки дао је пола године. И било је разлога, убеђен је Игор Шпиљенок.

- Кроноцки забран, по свеопштем признању, најупечатљивији је, најпознатији и чак најфантастичнији забран не само у Русији. У свету можда има једна или две територије које могу да се пореде са Кроноцим. То место сан је свих фотографа дивље природе. Главно богатство Камчатке, њен капитал је управо дивља природа.

Само прошле године фотограф природе прешао је 30 хиљада километара, возећи по заштићеним местима Русије. Према речима фотографа, управо захвљујући забранима пошло је за руком да се спасе самур, дабар, а данас на неким посебно заштићеним природним територијама успешно се обнавља популација бизона. Систем националних паркова је један од оних великих подухвата којим наша земља може да се поноси, сматра Игор Шпиљенок. Циљ његовог пројекта је да промени однос друштва према дивљој природи, да исприча о заштићеним територијама што је могуће већем броју људи.

- Мој задатак је промена односа људи према дивљој природи, према националним парковима и забранима као најделотворнијем инструменту њеног очувања. Шта је то фотографија? Према емоционалном дејству фотографија и добри филмови о природи снажно су оружје, које врши најјачи притисак. Ми не кријемо сузе, гледајући неке снажне фотографије. Оне могу да промене однос људи, од непријатеља да направе савезнике.

Експедиција фотографа је блогерски пројекат. Према белешкама и фотографијама на интернету сви који желе могу да прате његова путовања по Русији. Очима уметника да виде њене природне лепоте и ретке животиње које се не могу срести више нигде — само у заштићеним кутцима.

Јелена Ковачић,