Сенатор: САД претвориле Ирак у обећану земљу за исламисте

У Ираку екстремисти радикалне групације „Исламска држава Ирака и Леванта“ заузимају град по град и приближавају се Багдаду. Земља, где су присутне конфесионалне противречности, распада се на делове. Акције Запада, које су својевремено провоцирале кризу, само продубљују такву ситуацију.

Од почетка јуна је у Ираку од екстремиста погинуло више од хиљаду људи. Стотине људи је рањено. Такве су податке огласиле ове недеље УН. Осим тога, на северу земље и у Багдаду људи често нестају. Између осталих, само је групација ИДИЛ киднаповала неколико десетина грађана Индије и Турске.

Та екстремистичка групација – ИДИЛ – настала је протекле године после уједињења екстремиста, повезаних с Ал-Каидом. Данас они контролишу део насеља у Ираку и, према неким подацима, две граничне стражарнице на граници с Јорданом и Сиријом. Дакле, ИДИЛ може да обезбеди себи могућност да добије помоћ из суседних земаља. Екстремисти су окупирали неколико крупних градова на западу Ирака, те се усмеравају према главном граду – Багдаду.

Таква је ситуација била програмирана 2003. године, када су САД одлучиле да донесу у Ирак независност, те су послале тамо своје снаге. Годину дана после почетка америчке окупације Ирак је фактички престао да постоји као јединствена држава. Све даље акције америчке администрације су само појачавале тај раскол, – сматра експерт Института Блиског Истока Сергеј Серегичев.

- Формално, у плановима америчке администрације, уколико знам, није присутна мисао о издвајању Курда у посебну државу, централног Ирака – такође у посебну државу. Американци иступају за федеративни Ирак. Друга је ствар, што је то веома сложено остварити. Ирак се развалио – то је чињеница. Курди су издвојени. У централном делу се води борба за власт, ИДИЛ се спрема да јуриша на Багдад. У Јужном Ираку је своја ситуација.

После 7 година окупације САД су ипак повукле снаге, оставивши за собом разорен систем безбедности и неефикасне власти. Како сматра бивши министар спољних послова Немачке Јошка Фишер, део кривице за ситуацију на Блиском Истоку сноси и данашњи председник САД Барак Обама. Претензије Фишера се састоје у сувише ужурбаном повлачењу снага из Багдада и сувише пасивном ставу САД у вези са сиријском кризом. Додуше, тешко да би дошло до мира и да је став Вашингтона активнији.

Барак Обама данас, изгледа, одлучио је да демонстрира своју снагу и одлучност, те попустио под притиском конгресмена, који га оптужују за мекуштво. Он је замолио конгрес за одобрење помоћи сиријским устаницима у износу 500 милиона долара. На такав начин у Вашингтону рачунају да стабилизују ситуацију у региону и помогну у борби против исламиста из ИДИЛ на северу Ирака. У Москви, додуше, сматрају да би тај новац требало искористити разумније. Према речима сталног представника РФ при УН Виталија Чуркина, САД сипају уље на ватру сиријског конфликта, уместо да инсистирају на политичком решењу.

Сами Американци, којима су дојадили стални трошкови за ратове, све мање подржавају политику председника. Према подацима последњих анкетирања, више од 40 одсто становника САД повезује заоштравање ситуације у Ираку с акцијама Вашингтона.

Признају то и на званичном нивоу. Сенатор-републиканац Ренд Пол у интервјуу CNN назвао је спољну политику САД главним узроком ширења тероризма на Блиском Истоку. Како је изјавио политичар, управо захваљујући прекомерном увлачењу САД у конфликт, Ирак „се претворио у обећану земљу за исламисте“. Према његовим речима, наоружавајући сиријске устанике, САД су фактички иступиле као савезници групације ИДИЛ, која постаје све храбрија.

САД су се саме утерале у клопку, - каже научник Института међународних истрживања МГИМО МИП Русије Леонид Гусев.

- Ситуација је за Барака Обаму веома тешка. Испало је да се он нашао у замци свог политичког програма. Када је он био 2008. први пут изабран за председника, он је имао „антибушевски“ програм, пре свега, Буша је он грдио у својим иступањима за то, што је Америка ушла у Ирак, што оданде доносе мртвачке сандуке америчких војника и војника коалиције. Он је иступао као мировњак, зато је добио Нобелову награду мира. А сад мора да иступа са паролама, с којима је иступао Буш: увести снаге, почети бомбардовања.

САД, које су прво створиле проблем, сада покушавају да га реше – или, у најмању руку, праве се да покушавају. У последње време Ирак често посећују западни политичари. Почетком ове недеље је у Багдад стигао државни секретар САД Џон Кери да би убедио месне власти да створе такозвану „владу националног спаса“, куда, осим шиита, морали би да уђу сунити и Курди. После тога је Кери посетио Ирачки Курдистан, где је позвао месне становнике да активније учествују у политичком регулисању ситуације. У овој ситуацији САД, као и увек, делују искључиво у свом интересу, - уверен је научник Института оријенталистике Борис Долгов.

- Није тајна да су се после пада режима Садама Хусејна САД ослањале на шиитске снаге, које су биле опоненти Садама Хусејна. Формирана у Багдаду влада, где су главну улогу играли шиити, дошла је на власт уз помоћ Американаца. Међутим, када је та влада почела да се зближава с Ираном, то се косило с америчким интересима, јер је Иран за САД опонент. Данас Американци желе да би у владу ушли сунити, који се неће зближавати с Ираном.

И министар спољних послова Велике Британије Виљем Хејг је позвао ирачке политичаре да забораве на све противречности. Он је дошао у земљу у ненајављену посету.

Међутим, изгледа, није ништа успело. Како је изјавио премијер Ирака Нури ал-Малики, формирање „владе националног спаса“ противречи уставу и крши политички процес. Вероватно ће Запад предузети нове покушаје да успостави мир и демократију у Ираку.

Марија Баљабина,