Ирак: Фактор зближавања САД и Ирана

Стицајем околности Американци и Иранци су поново бачени у хладан загрљај једни другима. САД су ставиле на знање Техерану да би хтели да успоставе сарадњу у регулисању кризе у Ираку, коју је изазвала офанзива радикала ИДИЛ (Исламска држава Ирака и Леванта).

Према мишлењу експерата, тешко да ће доћи до „великог зближавања“ Техерана и Америке. Међутим, потпуно је могућа њихова сарадња по конкретном питању.

После рушења кула-близанаца у Њу-Јорку Иранци су пружили САД-у своје обавештајне податке о Ал-Каиди и покрету Талибан. Онда, 2001. године, то је помогло САД-у и њиховим савезницима да испланирају војну операцију у Авганистану. Сада је рат у Ираку. Од почетка јуна радикали ИДИЛ један по један заузимају градове на путу према Багдаду, где се у чуваној „зеленој зони“ налази премијер Нури ал-Малики.

Када на изборима 2010. године његова коалиција није прикупила већину гласова, и Техеран, и Вашингтон су му помогли да сачува власт. Данас државни секретар САД Џон Кери, затим председник Барак Обама алудирају на жељу за сарадњом с Ираном по питању Ирака да би уздржали екстремисте. У Пентагону су објаснили да се могућност војне координације не разматра. Онда шта се разматра? Коментар експерта Центра међународне безбедности ИМЕМО РАН Петра Топичканова.

- Сарадња Ирана и САД може да буде ограничена само разменом података о екстремистима у Ираку. То је размена информација између обавештајних ресора две земље. Такође може да се ради о консултацијама војних и политичких експерата. Нема основа да се говори о неком новом дијалогу између САД и Ирана о Ираку.

Разумљиво је да није реч о „светом савезу“ између Техерана и Вашингтона против ИДИЛ. У Техерану на свим нивоима се с неповерењем односе према улози САД у Ираку. Парламентарац Сеид Хосејн Накави Хосејни је рекао агенцији ИРНА да су САД створиле терористичке групације у том региону, а сада желе да се од њих ограде, тражећи помоћ. Духовни лидер Али Хаменеи је поновио да Американци покушавају да потпале међуконфесионалну мржњу у Ираку да би подредили земљу себи.

Међутим, контактирање Ирана и Вашингтона поводом Ирака потпуно је вероватно. Што више, око тога се већ цењкају, убеђен је доцент ГДХУ Сергеј Сергејичев.

- Данас се Иранци цењкају с Американцима о формату помоћи, како ће то бити уобличено. Например, ми вам пружамо информације и сарадњу у успостављању контаката с потребним вам људима и групацијама, ви нам ублажујете санкције.

Основне санкције против Ирана су америчке. Ако амерички пакет буде укинут или ублажен, у Иран ће доћи нафтне компаније, а то би променило економску ситуацију у земљи током 2 до 3 године.

Са своје стране, Вашингтону није баш згодно да ублажи санкције за сарадњу у Ираку – требаће на неки начин објаснити америчким грађанима разлоге таквог корака. Њима су увек тврдили да Иран треба уздржавати санкцијама да не би створио нуклеарно оружје. Публици није могуће открити тајно цењкање. Није јасан ни однос Конгреса према том питању, јер само он може да одобри промену режима санкција од стране САД.

Постоје договори и у шесторици међународних посредника о иранском нуклеарном проблему: санкције ће се укидати зависно од напредовања о нуклеарном досијеу, само од тога. Остаје мало времена: 20. јула шесторица је заказала у Техерану потписивање споразума о иранском нуклеарном проблему, у другом случају ће потписивање бити одложено за 6 месеци. Да стигну пре тога рока, Вашингтон и Техеран морају да нагло активирају тајну дипломатију.

Борис Павлишчев,