Рат би почео и без сарајевског атентата

Прошло је 100 година, откако је члан омладинске организације «Млада Босна» Гаврило Принцип убио у Сарајеву аустријског наследника престола Франца Фердинанда.

Уобичајено је да се сматра да је тај злоћудан хитац провоцирао Први светски рат. Међутим, не слажу сви историчари са таквом тврдњом. Говори србски историчар Борис Радаковић.

- Може се рећи да је светски рат могао да почне и раније и касније. Аустроугарска и Немачка годинама су припремали за тај велики рат за проширење својих интересних сфера и за створење правне јединице под Бећким царом. Франц Фердинанд је долазио за велике војне маневре Аустроугарске војске, а убиство је било један акт отпора. Тим људима се покушавало наметнути вештачка бошњачка националност, босански језик, све оно што они нису прихватили због припадности србској култури и језику. Тако да не можемо рећи да је атентат 1914 у Сарајеву крив за избијање Првог Светског рата. За то је крив немачки хегемонизам и настајање да покори слабије земље, да изађе на луку Солун на Блиском Истоку и према нафтним пољима Сирије, Ирака, Египта и тако даље. После распада Југославије неки национализми и антагонизми вратили су се том плану и утицали су на муслиманске и римокатоличке масе у БиХ и у Хрватској. После пада Берлинског зида Немачка је ојачала и хтела је да покаже своју снагу у међународној политици и дипломатији. Жртве тога су постали Срби у бившој Југославији и Руси у садашњој Украјини.

За 100. годишњицу атентата у Источном Сарајеву подигнут је споменик Гаврилу Принципу. Такође се планирало у Београду. Међутим, касније су од те идеје одустали на захтев ЕУ. Европски чиновници сматрају недопустивим да се подигне споменик спорној личности у земљи, која тежи да се учлани у ЕУ. Уствари, има ли нешто заједничко између одустајања од овековечења Гаврила Принципа и тежње за учлањивањем у ЕУ?

- То није баш у склопу али те ствари играју одређени утицај и значај. Немачка која је главна у ЕУ настоји да се потисну сећања из недалеке прошлости. Њој није у интересу да она приказује као неки хегемониста која много година настоји да покори Балканске земље. Тако да сигурно све је то повезано са садашњом ситуацијом ЕУ и Немачкој који води ЕУ.

Међутим, без обзира на одлуку Србије, много је важнији однос према њему у самој БиХ. У интернет-издању «Србски културни клуб» објављен је чланак Бориса Радаковића «Идентификација са агресором». То је неки феномен психологије, када човек почиње да се идентификује са својим сопственим непријатељем. Организација «Млада Босна», која је иступала против аустро-угарске окупације, обухватала је не само Србе, већ и муслимане, и католике. Међутим, последњи су касније прешли на страну непријатеља и почели да се с њим идентификују. Слично поступају, према речима Радаковића, многи муслимански академици, који се поистовећују с муслиманима и наследницима Османске империје. Узрок тога он види у зависности политике државе од страног чиниоца. Шта може да се каже о односу према Гаврили Принципу?

- Најзначајнији је из муслиманске интелигенције Мухамед Селиповић. Он стоји ка стандарду да је Принцип херој свих народа БиХ. Међутим, његову мисао прати веома мали број интелигенције у федерацији БиХ. Већина народа сматра Гаврила Принципа као симбол србског хегемонизма и окупације БиХ од стране српске војске 1918. До 1918 већином србског земљорадничког становништва су владали муслимани. После 1918 муслимани су изгубили своје феодалне привилегије и постали су обични људи а Срби су аграрном реформом добили земље. То је један од сегмената сукоба између Срба и муслимана.

Григориј Соколов,