booking.com
Почетна страница > Новости

„Рат по распореду“ или изненадна катастрофа?

„Рат по распореду“ или изненадна катастрофа?
28.06.2014. год.


Пре сто година – 28. јуна 1914. године – у босанском граду Сарајеву зачули су се пуцњи којима је убијен аустријски надвојвода Франц Фердинанд ( Franz Ferdinand ) и који су послужили као сигнал за смену епоха. Већ након нешто мало више од месец дана човечанство је заронило у пучину Првог светског рата у чијој ватри су нестале три кључне империје из тог времена – Руска, Аустроугарска и Османска. Због чега је један у низу атентанта имао тако погубне последице?

Последњих година се одвија процес „преосмишљавања“ проблема извора Првог светског рата. Ради се о покушајима да се Србија и Русија која је стајала иза ње прогласе за главне кривце војног сукоба, да склоне у страну планови Берлина, Беча, Лондона, Париза и других светских играча за прекрајање сфера утицаја у свету, освајање извора сировина и преузимање контроле над саобраћајницама.

Јасно је да признавање одлучујуће кривице Тројног пакта (Немачка, Аустроугарска и Италија) у започињању Првог светског рата представља подсећање на аналогије које не иду у прилог Западу, с данашњим покушајима САД, НАТО и других земаља у погледу прекрајања светске карте у сопствену корист. Отуда потиче и ужареност дискусија без преседана о догађајима који су се десили пре сто година. Јер, походи у историографију Првог светског рата су традиционално тесно повезани с политичким процесима.

Покушаји да се главна одговорност за почетак Првог светског рата пребаци на Србију и Русију, између осталог, симптоматично се подударају с процесом новог јачања економске моћи и геополитичких претензија Немачке. У последње две деценије у Немачкој се јасно запажа тенденција одбацивања наслеђа „Фишерове школе“, која у Немачкој постоји од 1960-их година. Фриц Фишер ( Fritz Fischer ), један од највећих немачких историчара, убедљиво је доказао да је управо Немачка гурнула човечанство у први светски рат зарад прекрајања сфера утицаја, освајања колонија и извора сировина.

Занимљиво је да никакви нови документи који би дозволили скидање кривице с Берлина за започињање Првог светског рата нису пронађени. Зато се активно користе више него сумњиве историјске паралеле с данашњицом. Ову грешку праве и амерички и британски историчари. На пример, британски научник Крис Кларк ( Chris Clark ) као аргумент у корист поновног разматрања устаљене концепције историјских корена Првог светског рата наводи чак и трагичне догађаје у босанском граду Сребреници из лета 1995. године. Кларк сматра да управо ови догађаји захтевају кардинално поново разматрање историјске улоге Србије у Европи, као и њене савезнице – Русије.

Шта рећи о таквом извртању историјских аналогија? Погледајмо документа из овог периода. Између осталог, Генерални штаб Аустроугарске је имао детаљно разрађене планове за превентивни истовремени напад на Србију и Русију још у октобру 1912. године – односно скоро две године пре сарајевског убиства. А за оправдање овакве операције био је потребан изговор, захваљујући којем би Русија и Србија могле да се прогласе одговорнима за рат. Начелник Генералштаба немачке војске Хелмут фон Молтке ( Helmuth von Moltke ) је у писму аустроугарском колеги навео следеће: „Треба пронаћи изговор за рат, треба направити такав маневар да повод потекне од Словена“. Управо овакав повод (а не узрок!) су представљали јунски пуцњи босанског националисте Гаврила Принципа.

Заправо, бечка и берлинска војно-политичка документа су ушла у основу за доношење одлука на послератној Париској мировној конференцији и Версајском мировном договору из 1919. године. Члан 231 овог документа ( “ War Guilt Clause ” ) је Немачку и њене савезнике прогласио потпуно одговорнима за Први светски рат. А чланом 227 император Вилхелм II је проглашен кривим за злочине против „међународног морала“ и захтевано је да се преда суду као „ратни злочинац“.

Историја Првог светског рата још увек крије мноштво тајни. У смислу разјашњавања његовог узрока може се говорити о спору две кључне концепције. Прва говори о „рату по распореду“ ( War by Timetable ) – појам који је 1969. године увео британски историчар Тејлор ( A . J . Taylor ). Његови опоненти инсистирају на томе да су свеопшти сукоб у Европи пре изазвали ланац трагичих случајности, неповерење међу велесилама и одсуство координације међу монарсима. Међутим, присталице обе концепције су јединствене у томе да тадашње противречности међу велесилама тешко да су могу бити регулисане мирним путем. Негирање ове чињенице, а тим пре покушаји да се за све оптуже Србија и Русија значe тврдњу да историјски процес није објективан.

Петар Искендеров,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Запад води информациони рат против Русијом, у својим настојањима да њоме управља, а затим и да потчини и цео свет, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу.


  Srbija ima veliki broj talentovanih mladih ljudi, kao i veliki broj mladih naučnika. Oblasti kao što su IT, matematika, hemija i fizika zanimljive su mnogim mladim stručnjacima, a iz...

Поводом Kњижевне манифестације "Врањском калдрмом - Ете такој", која се овог викенда одржава у Врању, разговарали смо са покретачем пројекта, сликарком и књижевницом Слађаном Недељковић. Kако сте дошли на...


Помоћник председника Владимира Путина, Јуриј Ушаков, саопштио је о детаљима о предстојећем састанку руског и америчког предсеника. Председници би требало да разговарају 28. јуна


Уједињени Арапски Емирати неће подржати америчке оптужбе да је Иран одговоран за нападе на четири нафтна танкера на обали УАЕ, јер би за то било потребно "научно потврдити" доказе,...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Инвестирајте у своју будућност

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА