Русија-Кина: нови центар силе?

У свом недавном говору пред апсолвентима војне академије у Вест-Појнту, председник САД Барак Обама уврстио је Русију и Кину у супарнике, па чак и малтене у непријатеље САД.

Он је изјавио да регионална агресија, која остаје некажњена – на југу Украјине, у Јужно-Кинеском мору или још негде у свету, утицаће на савезнике Америке и може да увуче у конфликт њену армију. При томе, шеф америчке државе не сумња у моћ своје земље. Он је уверен да ће свет пропасти без САД, јер је америчка нација изузетна и незаменљива.

Током свог говора, Барак Обама је изјавио да је његова земља ипак постигла изолацију Русије. Према његовим речима, захваљујући лидерству Америке свет је одмах осудио руске акције у Украјини: Европа и осморка су се прикључиле санкцијама, док је НАТО-пакт учврстио обавезе пред Источном Европом. Дакле, Обама је још једном подвукао надмоћност САД над свима и ставио две друге кључне државе – Русију и Кину – у други ред. Разумљиво је да су економске и политичке могућности САД и даље огромне. Међутим, овако, без разлога, да умањи значај Русије, па и Кине, а поред тога омаловажавати их - то је сувише. Свакако, САД и Кину повезују тесни економски односи, што није случај с Русијом. Међутим, није свима у Пекингу, а да не говоримо о Москви, одговара гегемонија америчких партнера. Када се претпостави да би Русија и Кина могле да створе тесну алијансу, она би могла да буле конкурентан центар силе у односу на САД.

Професор Руског универзитета пријатељства народа Јуриј Тавровски је оценио могућности политичке алијансе две земље.

- Запад, нарочито САД, спроводе симетричну политику уздржавања и према Русији, и према Кини. То су ЕвроПРО, ширење НАТО-а, успостављање контроле над Украјином, упркос Русији. За Кину је то активирање блокова с Корејом и Јапаном, размештање америчке ратне морнарице на трговачким путевима Кине. Природно је, и у Москви, и у Пекингу има људи, који иступају за повећање нивоа наше сарадње, између осталог, и војне. Од данашњег нивоа стратешког партнерства све до војно-политичког блока. Између осталог, некада су га закључили Стаљин и Мао Цетунг, те је он реално постојао све до 1960. године.

Јуриј Тавровски је додао да динамика уздржавања Русије и Кине омогућује да се претпостави да ће се кроз 2-3 године на дневном реду наћи питање о закључењу нове војно-политичке алијансе две земље. Иначе, председник Русије Владимир Путин сматра да је време блокова прошло, данас је потребно развијати већ постојеће формате сарадње. Политиколог Борис Межујев је истакао да ће заједничке акције и дискусије о стварању савеза међу двема земљама дуго бити предмет разматрања на различитим нивоима.

- Одржаваће се вежбе, развијати делатност у оквиру ШОС. Биће размене технологија. Међутим, реално не очекујем заједничке војне акције, не говорећи о САД-ама, чак против регионалних противника у ситуацији проблема Кине, например, с Вијетнамом или Јапаном. Реч је о зближавању у области војно-техничке сарадње, а не о формирању пуновредне алијансе.

Било како било, Москва и Пекинг сваки пут демонстрирају узајамне политичке симпатије и економску узајамну заинтересованост. То је, између осталих, демонстрирао недавно закључени гасни уговор у вредности 400 млрд долара у року од 30 година. Русија и Кина су спремне да се заједно боре против нових изазова и опасности, као што су тероризам, наркотрафик, друге врсте транснационалног организованог криминала. Толико тесна сарадња практично у свим кључним правцима, као и усклађеност ставова у СБ УН, сведоче да зближавање може да прерасте у неке нове облике.

Илија Харламов,