BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Др Виолета Рашковић Таловић: Европа ћути на фашизам

19.06.2014. год.


Криза у Украјини није само политичка, већ и психолошка, социолошка, етнолошка и етимолошка, каже за „Вести“ проф. др Виолета Таловић, декан Факултета за дипломатију и безбедност. Дама која руски говори као србски, недавно је учествовала на међународној конференцији у Јалти која је била посвећена управо овој теми. Док је Европа славила Дан победе над фашизмом, њени политички лидери жмурили су пред чињеницом да фашистичке групације убијају у Луганску и Доњецку, истиче она.

Који је био повод вашег одласка на Крим?

- Учествовала сам на међународној конференцији као једина Српкиња. То ми је, између осталог, пружило шансу да схватим потребу тих дивних људи који живе на Криму, колика је њихова реална жеља за отцепљењем и колико су то доживели као политички искорак из вишедеценијског живота из земље којој су, како они тврде, вештачки припадали. Разумела сам да су то схватили као исконску потребу да се врати матици Русији. Моје излагање се односило на тумачење незахвалне улоге пред којом се Србија налази. То су притисци који на својеврстан начин трпимо од Европске уније и неки начин условљености да се можда и ригидно одредимо према украјинској кризи. У свом дугом, али врло прихваћеном раду, успела сам да им предочим, осим наравно научног сегмента, колико је србски народ вољан да схвати и пропрати сву ту ситуацију која их је у овом тренутку задесила.

Ако истовремено Француска гради бродове за потребе руске морнарице, колико је реалан тај притисак на Србију око Украјине?

- Имам утисак да се од нас не тражи, ми сагињемо главу. Пре извесног времена, један умни руски интелектуалац ми је рекао да се Срби понашају често као да су заиста криви. Морамо бити потпуно свесни да ЕУ има двоструке стандарде и сматрам да је на људима који се налазе пред том дилемом да покажу више достојанства, јасан и неутралан став. Не мислим да је наше руководство било пред лаком дилемом (када су Вашингтон и Брисел одлучили да уведу сет санкција Русији), али мислим да су успели да се на један паметан начин одреде. Никоме није стало да заоштрава односе са Русијом.

Колико је реално, а колико политички наметнуто поређење дешавања на Криму и Косова?

- То је апсолутно политички наметнуто. Те две ситуације само се у неким сегментима могу поредити, али суштински то су те две потпуно различите ствари. Народ на Косову није имао право да се на референдуму изјасни, а то је оно што се зове воља народа и истинска демократија. А ту никакве демократије није било. Ово што се у Украјини десило показало је вољу једног народа да се прикључи ономе где налази своју основу, утеху, где се препознао као део коме објективно припада. Нема много сличности сем што се могло показати колики је утицај великих сила, на условно речено, мале народе.

Био је референдум на северу Косова, само га нико није признао.

- То управо говори о тим двоструким стандардима и успостављању те врсте слободе.

Може ли да се каже да је Украјина последица ланчаних реакција у свету којих смо били сведоци последњих година (између осталог и у Либији)? И колико је то ствар политике, а колико економије?

- Све је ствар економије и економских интереса. Свет је препакован управо по тим економским принципима и ништа што се може назвати политиком не можете извући из контекста економских интереса. Када погледате мапу света онда видите да је то политичка, економска и религијска карта. Мислим да украјинска криза јесте кулминација свих негативности савременог света. У тој кризи су спојени и историјски чиниоци, али не треба заборавити ни религијски фактор. То је земља у којој имате православце, католике и Татаре, муслиманске вероисповести који су у овој кризи искоришћени, на један опасан начин злоупотребљена је њихова деценијска нетрпељивост према Русији. Али, оно на шта мора посебно да се обрати пажња јесте тај пробуђени фашизам, као резултат украјинске кризе. На тај фашизам који је добио своје најекстремније облике, Европска унија ћути. На Факултету за дипломатију и безбедност нашим студентима сваког месеца предавање одрже амбасадори земаља из кључних светских геополитичких жаришта. Сматрамо да је природно чути мишљење научне заједнице о времену у којем се свет снажно мења са неизвесним исходом. Факултет за дипломатију и безбедност организује међународне научне конференције и на тај начин дајемо наш допринос у мери својих могућности.

Шта је још проблем Украјине?

- Проблем Украјине је и проблем неприхватања других сила једне велике и моћне Русије. Апсолутно не можете избећи чињеницу да ЕУ покушава да умањи руски утицај који је у том делу света неминован. Гледајући с објективне, аналитичке позиције, не можете да не приметите јачање Русије, која у свим сегментима добија једну од најдоминантнијих улога на свету. Важно је истаћи да се значајна већина народа у Украјини придружила демонстрацијама противећи се великој корупцији. Комплексну ситуацију искористиле су екстремне десничарске струје. Оне су показале тај фашистички предзнак, а нажалост, не можемо пренебрегнути чињеницу да су чак и биле оркестриране од западних центара моћи. Међутим, више је него интересантно да се ЕУ и САД, у време када се обележава и слави више од пола века победе над фашизмом, ни коментаром нису осврнуле на најезду тог новог фашизма. А једна од последица је и антисемитизам у срцу Европе. Вође тих фашистичких странака прерасле су у самозване вође демонстрација. Свет нема прецизне податке о броју жртава, а на делу су сурови обрачуни са неистомишљеницима, односно онима који себе декларишу као грађане Русије.

На Криму сте разговарали са грађанима. Шта они кажу?

- Руси који живе на Криму су пресрећни. Не постоји особа која истински, са пуно среће, отвореног срца и радости није рекла да су се они вратили тамо где припадају. Ту одлуку су подржали сматрајући неправдом одлуку да припадну Украјини. Народ у Севастопољу је 9. мај, Дан борбе против фашизма, прославио у знаку посебне радости и врло свечано. Руси тај празник поштују и славе, и то је једини дан када се стало са нападима. Искрено се дивим људима који на тај начин славе своју прошлост.

Све су чешће жеље за променом граница. Каква је будућност државног суверенитета и целовитости?

- Мислим да је улога државе и да међу својим народом развија осећање самосвести о сопственој територији и националном бићу. У ком процесу ће се свет даље развијати, то је врло незахвално рећи. Свет је постао турбулентна машинерија у којој малтене долази до оснивања нових малих држава и тера нас да стално будемо на опрезу. Има ли будућности за једну јаку и национално свесну државу? Желим да верујем да има.

Брутални обрачуни

Колико медији пружају реалну слику о ономе што се стварно дешава?

- Само сазнање да су већ настрадали страни новинари не може да навуче гвоздену завесу на оно што се дешава у Украјини. Ситуација је делимично реална, и мислим да је Србија једна од ретких земаља која на прави начин прати ситуацију у Украјини. Међутим, ситуација је још драматичнија. На бруталан начин се обрачунавају са Русима.


Виолета Рашковић Таловић, доктор политичких наука, декан је Факултета за дипломатију и безбедност, на коме предаје геополитику, као и религију и политику.- Била је дугогодишњи новинар и уредник, дописник из Русије и писац. Извештавала је са Блиског истока, Северне Африке и Индије. Магистрирала на теми „Религијски аспект исламског фундаментализма“, а докторирала на теми „Међународно-политички аспект конфликта у Чеченији“. Усавршавала се на Институту стратешких истраживања Русије у Москви. Изучава етно-национализам и етно-сепаратизам на Северном Кавказу. Учесник је бројних међународних конференција. Аутор је две књиге из области маркетинга, две монографије, као и бројних фељтона и серијала. Мама је два сина, Андреје и Милоша.



  • Извор
  • vesti-online.com/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА