Сами воле да их варају?

Како је ових дана саопштио немачки лист «Frankfurter Allgemeine Zeitung», специјални комитет за истрагу делатности америчких специјалних служби у Немачкој, формиран у бундестагу, приступио је практичном раду. При томе, како пише издање, чланови комитета ”бацили су критички поглед” не само на тајне службе САД, већ и на сопствену обавештајну службу БНД.

У прилично суздржаним тоновима издање говори и о првим закључцима који су се чули на заседању комитета. Мишљење угледних правника свело се на то да су представници америчких обавештајних служби вршили на територији Немачке делатност сличну сакупљању и чувању персоналних података о својим грађанима коју је вршила специјална служба Немачке. То је допустиво само уз строго поштовање уставник и правних норми у земљи. Ипак представници Агенције за националну безбедност САД који су се у Немачкој бавили електронском шпијунажом, како сматрају научници правници, нису превише обраћали пажњу на правне нијансе.

Треба напоменути да је скандал око незаконитог прислушкивања политичара и обичних грађана у Немачкој, као и у другим земљама ЕУ, избио пре две године, после раскринкавања бившег сарадника Ције Едварда Сноудена. Према његовим подацима, специјалне службе САД су пресреле више од 70 милиона телефонских разговора грађана земаља ЕУ. Како је саопштио немачки недељник Шпигел, АНБ је месечно пратила 500 милиона контаката немачких грађана у телекомуникационим мрежама, укључујући Интернет-преписку, саопштања електронске поште, телефонске позиве и СМС поруке. Објекат електронске шпијунаже била је сам канцелар Немачке Ангела Меркел и низ других водећих немачких политичара.

Према подацима Интернет-портала Еуроњуз, уређаје за прислушкивање специјалне службе САД су поставиле у представништвима ЕУ у Њујорку и Вашингтону, а по подацима аустријског листа «Die Presse» и у бечком офису Организације за европску безбедност и сарадњу, у штабу других међународних организација. То је једна страна ствари. Друга се састоји у томе што су амерички професионалци за електронску шпијунажу имали под руком њихове колеге из Немачке и других земаља ЕУ. Према саопштењима немачког «Süddeutsche Zeitung», Служба за заштиту устава Немачке (контраобавештајна служба), предала је америчкој страни 2013. године 1163 група података о разним категоријама грађана. Ове године број ових података ће бити још већи. Подаци се предају обавештајним службама копнених снага и ратном ваздухопловству САД, као и ФБР. Али највећи део је намењен Цији.

Како пише Шпигел, у Немачкој под дипломатским покрићем делује преко 200 сарадника америчких специјалних служби. Они врше електронску шпијунажу, између осталог баве се прислушкивањем самих Немаца. Поред тога, за АНБ раде стотине службеника приватних фирми. А ових дана медији су објавили откорвење бившег агента АНБ Вејна Медсона о томе а 7 земаља чланица ЕУ има тајне споразуме са САД о пружању доступа својим електронским мрежама Американцима. То су Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Шпанија, Холандија и Данска. Заменик директора Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин нема илузије поводом истрага које се воде:

- Ако постоји техничка могућност контроле и праћења, она ће бити реализована. И ма шта политичари говорили тим поводом, специјалне службе ће наставити своју делатност. Американци сасвим отворено одговарају на све испаде европљана — ми смо шпијунирали и шпијунираћемо и даље. Против тога се може борити само техничким методама.

Али ко ће се борити? Шпигел долази до закључка да владе Немачке и других суседа из европског дома знају за контакте својих специјалних служби са америчким и чак их подржавају. Падају нам на памет стихови руског песника Александра Пушкина: Лако ме је преварити, сам се радо варам.

О реалијама ”предивне комуникационе реалности” по изразу листа «Frankfurter Allgemeine Zeitung», у којој врши своју делатност комитет за истрагу рада специјалних служби, говори оваква епизода. Шеф комитета демохришћанин Патриј Зенсбруг саопштио је његовим члановима да неко ставља на Твитер саопштења и фотографије о току заседања, што је најстроже забрањено. Не треба чинити то, приметио је филозофски Зенсбург, јер веома је просто утврдити аутора. Како се каже: има ли питања? Нема питања.

Олег Севергин,