Тренутак истине у односима Москве и Анкаре

Бугарски премијер Пламен Орешарски изјавио је да је Бугарска стопирала припремне радове на изградњи гасовода "Јужни ток". Разлог: Европска комисија (ЕК) сумња да пројекат не испуњава антимонополске стандарде ЕУ. Бугарски премијер је ово изјавио током брифинга, након састанка са групом америчких сенатора. Према речима Орешарског, будућност пројекта биће одређена након консултација са Бриселом.

Истина, Министарство енергетике Русије саопштило је да још није добило званично обавештење од Бугарске о обустави радова. Бугарска - као што се дешавало више пута - можда ипак промени свој став и подржи пројекат, упркос америчком притиску. Ако ни због чега дугог, а оно зато јер у случају прекида транзита гаса кроз Украјину, она ће прва настрадати.

Друга чињеница: САД и њени западни партнери покушавају да "замрзну" испоруке руског гаса у Европу, заобилазећи Украјину, како би сачували зависност главног европског увоза гаса од односа између Москве и Кијева. Зато је украјински премијер Јацењук најавио реструктурирање "Нафтогаза Украјине", што ће резултирати, како се предпоставља, да активи предузећа пређу у руке САД и ЕУ. Тј., гасоводи у Украјини прелазе под контролу америчких и европских компанија. У случају реализације "Јужног тока", вредност ових актива ће бити сведена на нулу.

Такав ток догађаја предвидела је и Турска. Подсетимо се, Анкара је раније предложила да, како би се избегли сви транзитни ризици, "Јужни ток" прође преко њене територије, а не кроз Бугарску. С тим у вези, ову варијанту је поменуо и председник Владимир Путин. Он је објаснио да, уколико Брисел наставити да кочи пројекат, Русија ће размотрити друге опције - преко држава које нису чланице Европске уније, што се односи на Турску. Са своје стране, Анкара, као је изјавио министар енергетике и природних ресурса Танер Јилдиз, "спремна је да разговара о овој опцији, ако стигне предлог из Русије". Једино је питање, колико је Турска отпорна на америчке притиске.

Са тим у вези, осврнимо се на неколико момената. Турска је раније изразила жељу да повећа обим испорука руског гаса кроз гасовод "Плави ток", који је намењен за снабдевање Турске руским природним гасом преко Црног мора, заобилазећи треће земље. Разумљиво је и зашто, јер у енергетском билансу Турске, руском гасу у наредним годинама нема алтернативе.

Постоје и други важни разлози зашто турска влада има за циљ да ојача енергетску сарадњу са Русијом. Турска има све мање шансе за улазак у ЕУ, упркос чињеници да њена улога у очима Брисела у вези са недавним догађајима у Украјини све више расте. И на Турску, као што је на Бугарску, може се повећати притисак од стране САД и њених партнера у циљу да се укључи у операцију са анти-руским санкцијама. Анкара се противи. Многи турски стручњаци верују да је солидарност са Европском унијом унапред осуђена на пропаст. Анкара сматра да, било која турска влада, политику санкција према Русији ће последњу разматрати, једино уколико Анкари не понуде нешто веома "велико и важно" .

Дакле, за Москву и Анкару долази тренутак истине, специфичан тест за проверу јачине билатералних трговинско-економских односа изграђених у последњих неколико година. Како Руси кажу у таквим случајевима, "неопходно је да се седам пута измери, пре него што се једном пресече". Сви имају шта да изгубе.

Станислав Тарасов,