Тајанствена група Билдерберг после Србије креће и на Русију?

Грађани Европске уније су недавно гласали за нове чланове Европског парламента, у дубоком убеђењу да на тај начин у складу са принципима демократије сами одређују своју судбину и смернице европске политике. Међутим судећи по ономе што је познато о групи Билдерберг, а поготово судећи по свему што се о њима тек нагађа – чини се да уместо европских бирача то чини уски круг моћника из сенке.

Дакле, пре неколико дана је окончан годишњи састанак тајанствене групе Билдерберг, на коме је узело учешће око 150 људи, и то претежно политичара, монарха и челника великих светских компанија, који сигурно не владају баш целим светом, како се за њих обично говори, али свакако без сумње управљају његовим великим делом, и то првенствено Америком и Европом. Отуда би било занимљиво да се у најкраћим цртама подсетимо - ко је група Билдерберг која има толики утицај на дешавања у Европској унији, у коју стреми и Србија?

Укратко, ради се о неформалној групи од пар стотина моћника из света политике, медија и бизниса, који се на скуповима строго затвореног типа састају у луксузним хотелима и дворцима да би дискутовали о актуелним светским проблемима и предлагали путеве њиховог решења. Наравно, то не би било ништа чудно, да се којим случајем њихови предлози и закључци до сада нису, на неки волшебан начин, скоро у правилу претварали у стварност, што више говори у прилог чињеници да се ради о стварним владарима западног света, него што то говори о њиховим способностима предвиђања будућности.

Конкретно, група Билдерберг је расправљала о Југославији уочи сукоба на балканским просторима 1990-их година, исто као и уочи бомбардовања СР Југославије, што благо речено представља непријатну „коинциденцију“. Такође, познат је податак да су са Билдербершком групом били повезани такорећи сви људи који су били умешани у југословенску кризу, попут Ричарда Холбрука, Мадлен Олбрајт, челника НАТО Хавијера Солане, лорда Карингтона и Бернара Кушнера, а за све њих је било карактеристично да нису остали у нимало добром сећању србског народа. Штавише, постоји опште уверење да је група Билдерберг пружила активну подршку разбијању Југославије и учествовала у креирању политике Запада према Србији, за коју би се могло рећи све друго, осим да је била добронамерна.

А када је реч о овогодишњим темама о којима је расправљала та контроверзна група владара из сенке, опет су се гле чуда, бавили „неподобним“ словенским земљама са Истока, али овог пута са Украјином и Русијом. Тако су ових дана, како тврде посматрачи и аналитичари, предмет њихових дебата били између осталог гасни споразум између Русије и Кине, као и украјинска криза. При том није тешко закључити какве су заузели позиције, ако се узме у обзир да су чланови Билдерберга и такви политичари попут Карла Билта, који је познат по изјави да „Православље представља највећу опасност за западну цивилизацију“, те по својој забринутости да „Путин прави православни бастион против Запада“.

И мада Билдерберг не представља никакву демократски изабрану структуру, а још мање некакав званични орган власти Европске уније, па чак ни саветодавно тело, ипак остаје чињеница, на основу досадашњих искустава и свега што се зна о њему, да Билдерберг „мисли“ у име читавог Запада, и у неформалном смислу представља његову главу. А из тога проистиче логички закључак - да ће и Србија на свом европском путу све више морати да мисли туђом главом, па макар и на сопствену штету.

Ратко Паић,