У Србији многи желе да дођу на фестивал Златни Витез

Завршен је 23. међународни филмски фестивал Златни Витез у Томску. Ускоро ће бити отворен истоимени словенски форум уметности. Он ће бити одржан у Ставропољу (на југу Русије). Непроменљива и приоритетна учесница фестивала остаје Србија.

Данас разговарамо са руководиоцем србског програма Златног Витеза, потпредседником филмског форума Србије, директором београдске филмске компаније „Филм и Тон“, редитељем, драмским писцем, продуцентом Јованом Марковићем.

У Србији се о „Витезу“ много зна и онда сви хоће да дођу на „Витез“. Тако да ми имамо огромну понуду, посебно од дебитантских и студентских филмова. Наравно не можемо да загушимо цео „Витез“ нашим филмовима. Изабрали смо ту десетак од њих. Они су изузетно примљени овде. Било је ту три награде. Практички је наш студентски филм међу најбољима. Проблем увек да буде кад су тако далеко фестивали. Наши организатори не могу да однесу статуете Витезова јер оне су тешке. Стално морају да плаћују на граници огромни терет. Сада је било пет витеза. Један златни, два сребрна, два бронзана. Изнад свега су и разне дипломе. Једна од најважнијих акција коју смо спровели у Томску јесте обележавање стогодишњице почетка Првог Светског рата. То су обележили србски филмови. Ту су били, између осталог, легендарни филм „Марш на Дрину“ Жике Митровића, филм „Синовци“ Синише Ковачевића па „Где цвета лимун жут“ Здравка Шотре. У Русији је Први Светски рат био мало заборављен. Тек сад се више о њему пише, више се сазнаје. Тако да је тај програм у том правцу да Руси на тај начин се упознају са Првим Светским ратом.

Истакао бих још да „Витез“ већ 23 године полаже на огромне опасности и преваре које сада подмећу све телевизије са серијама које немају никакве вредности. Ако нема вредности ту може човек да се забавља. А то може и да штетно доделује на свест, и тако даље. Томе се „Витез“  супротставља више од двадесет година. То је тај неко ко културни геноцид да минимизира, а са друге стране се уништавају националне културе. То је једна од најопаснијих ствари које могу да задесе било коју нацију. Свака несрећа која је материјалне или друге природе може се надоместити. Рецимо ако се сруши један град за двадесет година он се може направити. Ако се сруши култура за то је потребно хиљаду година. Просто култура је последња одбрана националних интереса. Каже се да кад је све пропало онда остаје једино што штити све остало, а то је култура. И „Витез“ је изузетно свестан тога, и основна му је идеја у том правцу да се штити национална култура. А то значи да се штити национална самобитност, национално достојанство, национална равноправност и све остало.

На крају о србским наградама на међународном филмском форуму Златни Витез у Томску. Једину златну статуету су уручили Николи Мајдаку-јуниору и Ани Недељковић за анимациони филм „У земљи кунића“. Сребрне витезове су поделили редитељ Драган Елчић са филмом „Милица“ у номинацији „документарни дугометражни филмови“ и млада дебитанткиња Марија Жижовић за филм „Када ће ти тата купити слона“ у номинацији „дебитантски и студентски филмови“. Бронзане витезове су добили Момчило Мрдаковић са играним филмом „Мамина маза“ и један дебитант са студентским филмом „Елитизам“. Додељене су и специјалне дипломе. Соња Благојевић са филмом „Косма: Косовско медијаудружење“ добила је диплому „за приказ улоге радионовинарке у екстремалним условима“. Диплома „за духовну свест о трагичној историји свог народа“ добио је диплому стални учесник фестивала из Републике Српске Симо Брдара, који је у Томску представио филм „Прозрење“. Честитамо србским победницима 23. међународног филмског фестивала Златни Витез и желимо им даљи успех у раду!

Григориј Соколов,