PROS AND CONS европског програма проширења

ЕУ је обележила 10-годишњицу придруживања 8 земаља Источне и Јужне Европе. 2004. године укупан број чланова уније је достигао 25. Али на томе ЕУ није се зауставила. Политика проширења и добросуседства један је од најуспешнијих програма ЕУ, без обзира на обиље критика.

Говорећи о проширењу као кључној политичкој стратегији ЕУ, европски комесар Штефан Фјуле назвао ју је главним инструментом јачања безбедности. То је проширење тржишта за пласман, нове могућности за инвестиције. На рпимер, немачки извоз у 13 нових земаља које су се придружиле ЕУ 2004. године два пута је порастао. Јединствено тржиште ЕУ остаје један од највећих фактора у међународној трговини и највећи правац и извор директних инвестиција. Али главни задатак ЕУ је геополитички: чувено проширење на исток реализовано је у програму Источно партнерство. Прво су Бугарска и Румунија биле против тог пројекта. Источно партнерство су активно лобирале балтичке земље, између осталог Литванија, која је заинтересована за то да се земље бившег социјалистичког блока оријентишу на Европу, а не на Русију. Захваљујући условима балтичких земаља и Пољске, која има озбиљну политичку тежину у ЕУ, 2009. године у Прагу је био сазван први самит Источног партнерства.

Да ли ће нови састав Европског парламент моћи исто тако успешно да води политику проширења у наредних пет година? Проширење захтева веће интеграције унутар ЕУ. Али недавни избори за Европски парламент су показали колико су популарне у многим земљама ЕУ десне радикалне странке. У програму сваке од њих је борба против имиграције и тенденција ка издвајању националних влада. У ЕУ су почеле да се чују изјаве раније немогуће на толерантном западу. На пример, лидер британске Странке за независност Најџел Фараж је изјавио:

- Отворили смо врата за земље које се нису излечиле од комунизма, врата организованом криминалу. Сви то знају, али нико се не усуђује да каже то гласно.

Такав прилаз упућује озбиљан изазов вредностима ЕУ: јединству, недискриминацији, слободном кретању људи. ЕУ не крије да одавно дели миграцију на добру и лошу. Отварајући врата једној, треба очекивати да ће обавезно уследити и друга — са огромним приливом неквалификованих кадрова, који увећавају и тако огромну незапосленост у ЕУ.

Неки аналитичари сматрају да значајно проширење ЕУ 2004. године донело је нове претње по европску безбедност. ЕУ је увезла конфликт на Кипру, био је створен опасан преседан Косова. Проширење је додало Европи политички дисбаланс. Нове земље су прокламовале своје спољнополитичке и економске интресе, које ЕУ треба да поштује. Али вођство у унији је ипак остало на великој тројци: Француској, Немачкој и Великој Британији. Одлуке које се тичу спољне политике, земље ЕУ треба да доносе заједно, а у пракси мишљење мањих и сиромашнијих земаља или оних које имају тешње економске односе са суседима ЕУ често се не узима у обзир.

На прагу ЕУ сада стоји 8 земаља, али приоритет ЕУ даје балканским земљама, сматра експерт за спољну политику ЕУ Центра за Европска истраживања у Бриселу Ерван Фуере:

- После ступања Хрватске у састав ЕУ, на реду је Црна Гора, Србија, и наравно Турска. Са њима се преговара. Даље следе Албанија, Македонија, Босна и Херцеговина. Предстоји им да још много ураде, превладају унутарполитичке проблеме. Али оне су на нашем прагу. Треба да учинимо све да осигурамо спровођење реформи, што брже ми стимулишемо тај процес, то ће брже оне ући у састав ЕУ.

Споразум о придруживању није директан позив у ЕУ, али ипак наговештава такву перспективу. Завршени су преговори о евроинтеграционом споразуму са Косовом. Ускоро ЕУ треба да потпише други део споразума о придруживању Украјине. У јуну се планира да се на брзину склопе споразуми са Грузијом и Молдавијом. ЕУ је већ издвојила Тбилисију и Кишињову 60 милиона евра, како би показала повољности и могућности које пружа потписивање споразума са ЕУ. Новац ЕУ издваја према програму ”више за више” у циљу подстицања реформи и демократског прогреса. За Молдавију ЕУ је већ укинула визе за краткорочна путовања. Ипак после избора за Европски парламент ЕУ ће морати мало да смањи темпо проширења — трчећи за партнерима на истоку, могу се изгубити западни чланови.

Јекатерина Иванова,