НАТО иде у Средњу Азију

Ове године операција НАТО снага у Авганистану обележиће 13. годишњицу. Подводећи прелиминарне резултате ове кампање, експерти признају да је у целини она претрпела фијаско. Западне трупе у авгнистанској топографији нису постале адекватно средство борбе против партизанске технике противника.

Талибани не само да нису разбијени, већ још и јачају. У вези са тим поставља се питање: какви су били реални циљеви почетка војне кампање трупа коалиције на авганистанској територији, ако опасности не само да није постало мање, већ су још придодате и нове.

Аналитичари у Душанбеу, размишљајући о резултатима војне кампање НАТО-а у суседном Авганистану, кажу: за 13 година они нису успели да постигну осетне резултате. Шта више, изгубили су стратешку иницијативу, која је прешла локалним снагама, укључујући покрет Талибан, сматра таџички политиколог Абдулвахид Шамолов:

- Талибани спознају свој приоритет: познавање терена и становништва. Шта више, њима иду људи. Тај облик рата који води коалиција постаје узрок да их народ види као окупаторе.

У мају представници НАТО-а у саопштили да разрађују планове за своју наредну мисију у Авганистану. О бојевим дејствима се више не говори. Говори се само о намерама да се помогне припреми авганистанских националних трупа. Де-јуре оне одлазе из Авганистана, де-факто, остају. То је требало очекивати. Како је истакао посланик парламента Таџикистана Шоди Шабдолов, за НАТО рат у Авганистану је био само изговор да се уђе у Централну Азију:

- Ако чизма НАТО војника прође кроз нека врата, назад више не излази. Они нису планирали да оду из Авганистана. Ствара се само привид повлачења. Њихов циљ је агресија. Сада већ према земљама Централне Азије, Кини и Индији. Ево шта је НАТО.

О томе да алијанса не планира да потпуно повлачи свој контигент из Авганистана говори и оријенталиста, доктор историје Александар Књазев. Он скреће пажњу на дејства САД — главног учесника војне кампање.

- Колико ми је познато, сада се ради на преформатирању америчког војног присуства у Авганистану. Између осталог, претпоставља се део војног контигента који се још налази тамо да се уведе на територију земаља Централне Азије, да се ојача војно присуство у Киргизији, да се прошири присуство на Таџикистан и Узбекистан. Такви преговори у затвореном режиму се воде са руководством свих наведених земаља. Могу се навести конкретни објекти који занимају Американце. Мислим да ће овај правац јачати, а притисак на руководство Таџикистана, Узбекистана и Киргизије ће само расти.

Отварање регионалног представништва НАТО-а у Ташкенту у мају ове године део експерата је примио са забринутошћу. Планира се да представништво помаће јужним постсовјетским земљама по питањима одбрамбеног планирања. Посматраче, на пример, у истом том Таџикистану, брине питање могуће предаје НАТО наоружања неким земљама региона. У експертским круговима о том питању говоре да су такви планови западне коалиције пут ка даљој милитаризацији и тако милитаризованог региона Централне Азије.

Галим Фастхудинов,