Тајне Протокола сионских мудраца

Познати италијански писац Умберто Еко је у роману «Прашко гробље» изложио своју верзију настанка «Протокола сионских мудраца». По мишљењу писца, у основи брошуре се налази памфлет Мориса Жолија, који је са своје стране, украо идеје из романа Ежена Сија «Тајне једног народа» и «Париске тајне». А сам масонски програм, који је Си приписао језуитима, није смислио нико други до Александар Дима. Како је све заправо било?

Деведесетих година 19. века у архивима министарства унутрашњих послова Руског царства накупило се мноштво реферата и материјала о «јеврејској завери». Руководиоци који су све снажнији антисемитски покрет желели да искористе у своје циљеве написали су измишљени документ који би на језику разумљивом широким масама, показао водећу улогу «светског јеврејства» у револуционарном покрету у Русији и дискредитовао пароле опозиционих партија. Тако се родила идеја о стварању мистификације.

Француски историчар Пјер Тагиеф сматра да аутори Протокола уопште нису намеравали да створе глобални мит ХХ века. Њихов задатак је био много скромнији. Фалсификатори су хтели да дискредитују сваки покушај модернизације Руске царевине приказавши је као «јеврејски пројекат». Практично, Протоколи су били инструмент, који је требало да убеди цара да се избави министра финансија Сергеја Витеа. Тек после 1917. године текст протокола је почео озбиљно да се доживљава као идеја о светској јеврејској завери.

Операција на изради «Протокола сионских мудраца» је обављена уз поштовање свих правила конспирације; нико од извршилаца није открио тајну. Међутим, руски политички радници Ј.Дељевски, В.Бурцев и П.Миљуков, који су се бавили истраживањем фалсификата, успели су да открију низ чињеница везаних за стварање «Протокола сионских мудраца».

Иницијатор стварања «Протокола сионских мудраца» вероватно је био С.Рачковски, велики мајстор за политичке провокације. Непосредним аутором «Протокола сионских мудраца» сматра се М.Головински, професионални књижевник који се по задатку тајне службе бавио праћењем руских емиграната у Паризу. Новинар И.Манусевич-Манујлов, дугогодишњи сарадник тајне службе, био је упознат са задатком Головинског и можда му је помагао у раду. Да би се рукопис «Протокола сионских мудраца» послао у Русију, покренуте су гласине о томе да је успешно пронађен супертајни документ који су Јевреји чували на скривеном месту у Француској.

Без обзира на напоре фанатика, «Протоколи сионских мудраца» нису наишли на широку подршку у руском друштву. Кад је предложен пројекат за широко коришћење «Протокола сионских мудраца» ради политичке борбе, председник савета министара Петар Столипин је наредио да се обави тајна истрага и реферисао је цару о резултатима. Фалсификација је била откривена. Николај II је на пројекту на писао: „Оставите „Протоколе“. Чиста ствар се не може радити прљавим методама.“ Негативан однос руских власти према „Протоколима сионских мудраца“ је био строг: није се дозвољавало било какво позивање на фалсификат. Данас, у савременој Русији, ова књига се такође налази на списку забрањених.