ЕУ увежбава санкције Вашингтона

Жозе Мануел Барозу, који се налази на челу Европске комисије упозорио је премијера Бугарске Пламена Орешарског о „неопходности поступања према правилима унутрашњег тржишта, током радова и израде гасовода „Јужни ток“. У противном, упозорио је главни европски комесар- „енергетска безбедност Бугарске и ЕУ може бити доведена у опасност“.

Као што је познато, у уторак је „Стројтрансгас конзорцијум“ у чији састав улазе руска фирма ЗАО „Стројтрансгас“ и бугарска Гаспроект Југ, победили на тендеру за бугарски део „Јужног тока“.

Ипак, Европска комисија је нашла у овој победи противречја са такозваним „трећим енергетским пакетом“. Почетно против Гаспрома, он забрањује да се ступа у правне имовинске односе магистралним компанијама, које се уз то баве и експлоатацијом гаса.

Министар економије Бугарске Драгомир Стојнев је као одговор на бриселске захтеве и претње изјавио да се нада да ће се „питања у вези са Јужним током решити у блиској будућности". „Ми водимо веома интензиван дијалог са Бриселом и бугарски експерти учествују у овом дијалогу веома активно. Конјуктура последњег периода је унела своје промене у смислу тона и динамике преговора, а тичу се статуса пројекта. Избори за европски парламент, развој ситуације у Украјини имају своје дејство на смер и правац политизације овог питања“- изјавио је Драгомир Стојнев.

Министар је такође рекао да се током преговора са комесаром ЕУ за питање енергетике Гинтером Етингером, много пута помињала „важност овог пројекта за читаву Европу.“

По мишљењу аналитичара у случају проблема са испоруком руског гаса, цене енергената ће узлетети, а индустрија ЕУ ће се наћи у веома тешкој ситуацији. Гаспром испоручује односно задовољава готово 30% укупних европских потреба гаса. Где на пример, конкретно- Финска 100% зависи од руских испорука, Бугарска 85%, Чешка 80%, Словачка 63%, Грчка 55%, Немачка 40%- су зависне од гаса из Русије

До припајања Крима Русији, Јужни ток је деловао као прилично ризичан пројекат, посебно имајући у виду европску кризу и скупи процес постављања гсовода по морском дну“- говори руководилац Центра економских истраживања Института глобализације и друштвених кретања Василиј Колташов. Ипак, сада, по речима експерта „У овој ситуацији ЕУ је заинтересована да нађе такво решење ситуације које би приморавало Москву да се договара, понижава и моли нову необандеровску власт и нема никакав простор:

- Један од главних задатака европских службеника је да сметају при изградњи Јужног тока и самим тим да лише Русију могућности да заобиђе све проблеме и да задржи принципијелну позицију, без обзира на то, какве ће можда губитке имати Русија од тога што испоруке гаса неће пролазити преко територије Украјине, тим пре што то може да се покаже просто немогућим у ситуацији развоја грађанског рата у Украјини. Зато би било одлично да бугарске и балканске власти делују заједно и да не дају могућност да падну под притисак европске бирократије.

Експерт сматра да мешање ЕУ у ово питање сада изгледа као специфични вид реализације санкција, које је саветовао Вашингтон и жељу да се сломи отпор Русије у свим тачкама у Украјини, натеравши Москву да игра према правилима нових кијевских власти.

По мишљењу бугарског економисте професора Чавдара Николова, дешавања у Украјини удаљавају Русију од Европе, иако то није главно што се дало чути у реакцији Европске комисије у смислу изградње Јужног тока:

- При свим овим захтевима и замеркама Европе на рачун руске политике и демократије, у овој конкретној ситуацији реакција ЕУ би се могла назвати лудирањем, иако без основа, сматра Чавдар Николов. Неопходност изградње „Јужног тока“ је јасна, време је то показало. И Бугарска би требало, иако чланица ЕУ, да установи своја правила и да их уведе у игру- то је у њеним интересима, убеђен је бугарски експерт.

Натаљија Александрова,