Арктик захтева одговорни однос

Две највеће нафтне компаније Росњефт и ЕксонМобил приступиле су геофизичким истраживањима парцела у Карском мору. Арктичким ресурси подстичу основне геополитичке факторе да се укључе у трку за освајање овог перспективног региона.

На овом путу пионири ће се суочити са великим тешкоћама. На пример, дубина истог тог Карског мора у границама проучене зоне достиже 545 метара, уз сложену ледену ситуацију и температурама до -46 степени. Ипак, Арктик је превише лак залогај да се од њега одустане, сматра генерални директор Центра за стратешке оцене и прогнозе Сергеј Грињајев.

- Ја бих издвојио два аспекта. Прво: савремена цивилизација стоји на прагу исцрпљивања ресурса нафте пре свега. Потребно је проучавње нових региона планете, где би нафта могла да буде извађена. Један од тахвих региона је Арктик. Према савременим подацима, тамо су концентрисане велике резерве нафте, али не само ње. Такође је реч о обновљивим ресурсима.

Данас су основни региони експлоатације нафте у перманентном хаосу. На Блиском Истоку видимо низ различитих конфликата који не доприносе бизнису. Због тога цена експлоатације расте. И то је други разлог за повећању пажњу према Арктику. Арктички регион данас је прилично миран у геополитичком смислу. Према мишљењу експерта, такви фактори као што је Кина, данас су самостални центри моћи. И освајања Арктика не може да остане ван сфере њихових интереса. Арктик је данас једна од главних зона која врши битан утицај на промену глобалне климе. И тежња држава да доспеју у Арктик је условљена између осталог и жељом да се добије приступ научним подацима, везаним за ове процесе.

За Русију Арктички регион је један од приоритета. Експерти сматрају да за 5-7 година Москва може да прошири своје присуство у том региону до размера фиксираних 30-40 година прошлог века – тада је СССР најенергичније освајао северне територије.

Данас историја која је извршила пробој по спирали, враћа се у претходну тачку, али већ на новом технолошком нивоу. Променили су се и спољни фактори: међународна конкуренција за арктичке просторе за непуних сто година је много пута порасла. Интересовање за регион испољавају и такве далеке од Арктика земље као што су Индија и Кина, да не говоримо о ближем Јапану. Све оне имају статус посматрача у Арктичком савету – међународној организацији која представља 8 арктичких држава (Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска и САД ) и Европски парламент. Према мишљењу руских експерата, Русија има право да прошири своје присуство у Савету макар из тог разлога што је читаво њено историјско искуство и допринос освајању Арктика много изнад доприноса већине осталих чланова.

Недавно је руски председник Владимир Путин изјавио да Русија планира да ојача своје војно-политчке и финансијско-економске позиције у Арктику. Такав корак је у интересима многих учесника глобалног тржишта, уверен је потпредседник Центра за стратешке комуникације Дмитриј Абзалов.

- Поводом отапања леда значајно се проширују транспортне могућности. Реч је, на пример, о Северном морском путу. Он је битно проширен последњих година, што омогућава да се експлоатише у комерцијалном режиму. Из читавог низа економских показатеља он је много повољнији од актуалних путева. Сада је основни канал превоза робе такозвана јужна маршрута са две варијације: Кина-Малакски мореуз. Затим или преко Персијског залива у Средозмно море, или преко југа Африке. Преко Северног морског пута много је краће. Уз то маршрута пролази, углавном, преко територије једне земље, што озбиљно смањује трошкове везане са фрахтирањем.

На арктичким просторима отварају се огромне могућности за проширење међународне сарадње. Криминало је користити регион као монету за поткусуривање у политичким спровима. Арктик је кључ за благостање читавог човечанства.