Водена стихија и доживљаји на фестивалу Зов мора

Балет китова уз соло певање јапанске певачице, ајкуле које играју танго, обнажена девојка која рони са белим китовима под ледом Белог мора... Петербуршки Међународни филмски фестивал морских и авантуристичких филмова Зов мора! традиционално поклања публици упечатљиве утиске.

Форум се одвија у северној престоници Русије по 11. пут и одавно је изашао ван оквира поморске тематике. Јер читав наш живот, живот природе или човека је доживљај. И ако у филму он постоји, значи он се уклапа у филозофију смотре. Ове године своје документарне радове на фестивал су послали режисери из 15 земаља: 50 од 80 филмова ушло је у конкурсни програм. Филмови о покоравању морских дубина, о морепловцима, бродовима и подморницама приказују се заједно са историјским, војним, филмовима о појединим крајевима. Морска тематика на фестивалу ипак превладава. Гости из Велике Британије, Шпаније, Данске, Шведске довезли су претежно филмове о подводном свету, његовој богатој флори и фануни. Режисер из Француске Мануел Лефевр фокусирао је своју пажњу на ракове. Свој филм Необично свет ракова режисер је представио у Петерубргу лично. За Глас Русије он је говорио о томе како је сниматељској екипи пошло за руком да забележи смену панцира малене козице.

- Ова епизода је одузела око два месеца, било је врло тешко, коришћена је чак инфрацрвена техника. Козице, као и други ракови мењају панцир само ноћу, треба уловити потребан тренутак. Наравно, филмова о становицима океана има много, али мене је необично заинтересовала ова тема, тим пре што је то први филм где сам вршио макроснимање. Испао је приличо озбиљан пројекат – и образовни, и научно-популарни, и еколошки.

Филм је заиста необично леп. За време разговора са извештачем Гласа Русије режисер из Француске испричао је и породичну причу која му је некада дала прву представу о Русији.

- Мој деда за време Другог светског рата доспео је у заробљеништво Немцима и тамо се упознао са Русима. Од детињства сам понео из његових прича мишљење да су Руси врло отворени, они ће поделити последњу цигарету, и то су добри пријатељи. Првог дана у Русији вратио сам се сећањима свог деде. А сада сам се коначно уверио да је то истина.

Између осталог, убедљив део списка руских филмова са овогодишњег фестивала посвећен је изузетним датумима, између осталог и војним. Тако је једна од централних тема актуалног фестивала постала 70-годишњица укидања блокаде Лењинграда. Скоро три године за време Другог светског рата становници су у нечовечанским условима глади, хладноће, бомбардовања, држали одбрану града, стиснутог у обручу немачко-фашистичких окупатора и издржали по цену страшних губитака. Студио Крила Русије предтавила је историју блокаде града- хероја у филму од 8 епозида под називом 872 дана Лењиграда. Ово је прича о радном и људском подвигу лењинграђана који су у невероватним условима производили оружје и муницију, спасавали предмете уметности, настављали научна истраживања...

Карина Ивашко,