Гасни фронт за Европу?

Пољски премијер Доналд Туск ових дана је дао изјаву на страницама британског листа Фајненшл Тајмс. У чланку написаном специјално за ово издање, премијер Пољске је дао иницијативу да се у оквиру ЕУ формира некакав енергетски савез по угледу на банкарски. Циљ је смањење зависности од испорука гаса из Русије.

Међу конкретним предлозима пољског премијера је утврђивање јединствене европске структуре за куповину гаса, изградња нових складишта и развој неопходне инфраструктуре. Према његовом мишљењу, ЕУ би могла да преузме на себе до 75% трошкова за изградњу подземних складишта гаса у земљама које највише зависе од Русије. Таквих је набројао најмање 10. Између осталог, сама Пољска највећи део својих потреба задовољава на рачун руског гаса. Поред тога, у Тусковом чланку реч је о експлоатацији у земљама ЕУ угља и гаса из шкриљаца, о неопходности тражења испоручилаца компромованог гаса ван граница Европе, на пример у САД и Аустралији.

Свој допринос развоју иницијативе гасног фронта решила је да да и Шпанија, која је предложила ЕУ да замени руски гас алжирским, којим се она користи већ низ година. Према речима председника компаније Gas Natural Fenosa Салвадора Габара Сере, украјинска криза пружа Шпанији шансу да се претвори у гасну капију за Европу. Звучи примамљиво. Недостаје само таква ситница као пристанак самог Алжира на увећање извоза гаса и на постављање мреже снажних гасовода преко територије Шпаније у европске земље.

У сваком случају, одговоре на своје иницијативе аутори рачунају да добију на самиту ЕУ, који ће бити одржан крајем јуна у Бриселу. На њему се планира разматрање дугорочне енергетске стратегије ЕУ, на чију разраду је позвао комесар ЕУ за питања енергетике Гинтер Етингер. Експерти, као на пример водећи аналитичар финансијске групе Брокеркредитсервис Максим Шеин, суздржано се односи према гасним иницијативама Варшаве и Мадрида.

- Овде се не може размишљати политичким категоријама – данас волимо Русију, сутра не, данас се са њом играмо, сутра не. То је све пролазно. Али у дугорочном погледу од главног се не сме одуступити. Јасно је да Шпанија може да понуди да се гас добија из Алжира. Али како да се он транспортује у Европу? Тако да увек треба полазити од чињеница. Можда се појави врло много нијасноћа које ће ове идеје једноставно сахранити.

Немачки професор Макс Оте из аустријског универзитета у Грацу посматра проблем шире:

- Не ради се толико о проблему испорука гаса колико о погоршању климе у Европи, све до конфронтације. Последице могу да буду најразличитије – пад поверења према економији, смањење инвестиција, несигурност у будућност. То су врло опасни коњуктурни и емоционални ризици.

У контексту позива на енергетски савез против Русије Гаспром је изјавио спремност да увећава испоруке плавог горива у Европу. Да ли ће овај глас чути у ситуацији, како је речено у недавној изјави МСП РФ, колективне русофобске психозе?

Олег Севергин,