Хришћани обележавају Велики Четвртак

Хришћани читавог света данас, 17. априла, обележавају Велики четвртак. Тај четврти дан Страсне седмице је један од најважнијих у низу догађаја уочи Васкрса. У Русији га често називају Чисти четвртак. Управо од њега почиње обредна припрема за Светло Христово Васкрснуће.

Ове године све хришћанске конфесије славе Васкрс истовремено - 20. априла.

Према свим Јеванђељима, којих има четири, дан пре своје смрти на Крсту Исус Христос је окупио све ученике да би заједно с њима последњи пут имао трпезу. У историју хришћанства она је ушла под називом Тајна вечера. Управо тада је била успостављена једна од главних тајни хришћанске вере – Причешћа или Евхаристије, што у преводу са грчког језика значи "захвалност".

За време евхаристије верници се симболички причешћују Телом и Крвљу Христа, објашњава ректор Руског православног универзитета и Православног института светог Јована Богослова игуман Петар Еремејев.

Велики четвртак је дан, када се сећамо Тајне вечере.

Сви заједно се окупљамо у црквама да би се причестили из исте чаше Тела и Крви Господа као у оно време, у давнашње доба земаљског живота Спаситеља. Овог дана је Богочовек извршио Евхаристију, односно, причестио Телом и Крвљу Господа у виду хлеба и вина своје ученике.

Још један обавезан црквени обред, који данас постоји не само у руској цркви, већ и многим хришћанским црквама у свету, такође је настао последњег дана пре Христове смрти. То је обичај прање ногу. Према предању, после Вечере је Исус опрао ноге својим апостолима. Тај древни обред у РПС био је проширен у Русији пре револуције 1917. године, те је обновљен тек 2009. године од стране патријарха Кирила. Традиционално у главној саборној цркви земље - храму Христа Спаса - првојерарх Руске православне цркве лично пере ноге дванаест свештеника, што одговара броју Христових апостола. Између осталог, у западном хришћанству епископ врши тај обред с верницима.

Страсног Четвртка у свим руским православним храмовима почињу да спремају миро. То је свето уље од 50 састојака на основи маслиновог уља, мирисавих трава и смола, које се користи у тајни миропомазања, она завршава тајну крштења. Веома је важно, да би миро било припремљено и освештено за Велику суботу, испричао је «Гласу Русије» шеф информативно-издавачког оделења за послове младих РПЦ јеромонах Дмитриј Першин.

У древној цркви су у то време крстили оглашене, односно, људе, који су у време Великог поста учили основе хришћанске вере. То је био један дан у години, када је било могуће крштење - Велике суботе. У то време су сви верници долазили у храмове, те су свештеници крстили оглашене, а верници су се сећали догађаје Страсне седмице, распеће и Васкрснуће.

У католичкој традицији, којој су привржени неки хришћани у Русији, управо од Великог четвртка почиње такозвано Ускршње троданство. Овог дана, према традицијама латинског обреда, свечана миса освећења мира и јелеја се одржава само у великим катедралама. У време те процедуре католички свештеници морају да обнове своје клетве, које су изрекли приликом хиротоније, прича генерални секретар Конференције католичких епископа Русије свештеник Игор Ковалевски.

Ускршње троданство се састоји од Великог четвртка, Страсног петка, Велике суботе, те се завршава Светлим Христовим Васкрснућем - то је врхунац литургијске године. За вернике су то дани од посебне важности. Великог четвртка сећамо се Тајне вечере и успостављања тајне Евхаристије и Свештенства. Петком се не служи литургија, миса. Одржавају се специјална богослужења уз сећање на Страсти Господње. То је дан строгог поста. Велике суботе се благосиља ускршња храна, она се сматра даном "молитвене тишине". Главно ускршње богослужење се одржава ноћу уочи недеље, оно почиње касно увече, то је централно богослужење Ускршњег троданства.

У православној Русији Велики четвртак такође често називају Чистим. Од тог времена верници почињу да се спремају за свечаност Ускрса – чисте собе, месе колаче, фарбају јаја. Код западноевропских хришћана страсни четвртак такође називају «четвртком примирја», јер су тог дана у цркву могли да се врате грешници, који су се јавно покајали.