Ромско питање цепа Европу

Правобраниоци осуђују европске земље јер нису успеле да пруже заштиту Ромима, који живе на њиховим просторима, Међутим експерти сматрају да ситуација није тако једноставна.

Према подацима Amnesty International, велики број од 10-12 милиона Рома, који живе у Европи, суочени су са „свакодневном претњом принудног исељења, полицијских притисака и напада“. „Уместо да се призна, да је постојећа ситуација резултат неспособности да се обезбеди поштовања људских права Рома, одређени европски лидери одлучују се да оптужују непосредно Роме“,- износи се у извештају правобранилачке организације.

Илустрација за наведено је чланак из шведског листа „Дагенс нухетер“. Према подацима листа, убедљива већина просјака на улицама шведских градова су румунски Роми. Иако водеће европске земље пружају Румунији финансијску помоћ, издвајају милијарде, само је мали део намењен побољшању услова ромског становништва унутар земље, да би се смањила миграција локалних Рома на Запад.

То се не односи само на Румунију, него и Мађарску, Словачку и друге земље Источне Европе. Према мишљењу западоевропских политичара, одговорност за своје Роме они су пребацили на имућније суседе уз Европске уније, уз претње, да ће у противном бити предузете санкције, чак у форми искључења из ЕУ.

Не изненађује, да задњих година западноевропско јавно мњење све више нагиње десници. Овде политика следи социологију. На пример, нови премијер Француске Мануел Валс познат је својом непримирљивом позицијом према ромским „номадима“ из Источне Европе. „Само мањи део цигана жели интеграцију“,- сматра он. А 77% француза, према резултатима испитивања јавног мњења, слажу се са Валсом.

Одбојност према Ромима има потпуно објективну позадину, сматра политички аналитичар, кандидат историјских наука, начелник Центра етнополитичких и међудржавних конфликта Института за Европу РАН Павел Кандељ.

- Разлог одбојног односа превенствено је у томе, што они у својој већини не раде и не желе да раде. Наравно да има супротних примера, углавном међу стално насељеним Ромима. Али њих је мало.

Након уласка у ЕУ земаља Источне Европе – Мађарске, Румуније, Словачке, где је настањен највећи део европских Рома, њима се пружила могућност слободног кретања и одласка тамо, где је виши животни стандард, где постоји разгранати систем социјалних дотација. А чак уколико их не користе, - у богатим европским земљама Роми имају знатно веће могућности за повећање свог животног стандарда на начин, на који су навикли. Одавде проистиче њихова масовна миграција на Запад. Из тога проистиче и оштра реакција становништва и власти Запада. Пошто се ради о суочавању два различита начина живота, који мало шта имају заједничко. Роме треба или штитити, или истискивати. Једноставније је истискивати.

Довољно је чудно, да је управо у Европи, која је позната свом толерантношћу и приврженошћу поштовању људских права, - ромско питање попримило невиђену оштрину. Очигледно да притисак миграционих токова на инфраструктуру и социјално ткиво европског друштва спада у најсложеније проблеме, са којима се суочава ЕУ. Доктор историјских наука, водећи сарадник Центра европских и америчких истраживања Института етнологије и антропологије РАН, руководилац Федералне национално-културне аутономије руских Рома Надежда Деметр говори.

- У свим земљама, које су некада припадале совјетском блоку, Роми можда и нису живели изузетно добро, али имали су мање-више достојан живот. Геополитичке промене Роми су прихватили са ентузиазмом. Али се ситуација окренула против њих. Јер Роми већим делом немају образовања, а 80% је неписмених. И они не могу да нађу себи место у новом свету. Роми су одбачени на социјално дно и потпуно су маргинализовани. Потребни су специјални програми адаптације Рома за нормалан живот, којих је, узгред, у Европи – довољно. Зашто ови програми не функционишу – то је питање за себе.

8. априла је био Међународни дан Рома. У Бриселу је одржан специјалан самит, који је посвећен ромском питању. Занимљиво, да од 30-так излагача, готово да није било Рома. Они не слушају Роме. Нико специјално не истискује Роме. Али локално становништво заиста има аверзију према ромским просјацима. Људи мисле да су сви Роми такви. Али то је далеко од истине, И шта се ту може учинити? – само образовање може да помогне Ромима да се адаптирају савременој реалности.

По свему судећи, за ромско питање нема брзог и цивилизованог решења. Биће потребни велики напори, да Европа са својим бројним нивоима, постане хомогена са позиције социјално-економског развоја, да политика националних влада постане јасно осмишљена и праведна према свим етничким групама, које живе на њеној територији, а менталитет европског друштва буде способан за узајамно разумевање и постизање разумних компромиса.

Сергеј Дуз,