Украјински план женевског квартета: Да ли ће САД и Кијев играти по нотама?

На женевском састанку квартета за Украјину (Русија, САД, ЕУ и Украјина) 17. априла неочекивано је рођено нешто попут „партитуре“ која је понуђена Кијеву да је одсвира.

У принципу, ставови „украјинског плана“ подударају се са тим на чему од почетка године инсистира Русија: прекид насиља и разоружање свих незаконитих формација, ослобађање заузетих зграда, уставна реформа и поштовање интереса истока, амнестија демонстрантима, поштовање права рускофонског становништва. Процес ће контролисати посматрачи из ОЕБС-а.

Како се и очекивало, квартет се у суштини претворио у преговоре две реалне снаге на пољу кризе: Русија и САД. Државни секретар Џон Кери и министар иностраних послова Русије Срегеј Лавров имали су пре квартета неколико рунди преговора. То што су стране дошле до састављања „мапе пута“ за регулисање кризе добро је већ само по себи. Али то не значи да ће надаље све кренути као по нотама. Ништа слично без притиска на кијевску „власт“ неће се десити.

Све ће одређивати степен спремности америчких инспиратора мајдана да врате кијевске ултра-националисте у стање урачунљивости. Пошто је кијевска власт изграђена на темељу мноштва кршења украјинских уставних норми и норми међународног права, бесмислено је очекивати да ће се она сама предомислити.

Али како је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров, амерички партнери су га уверили да ће утицати на своје кијевске штићенике.

- Украјина треба да дође до тог стања када ће сви региони без изузетка живети по заједничким правилима донетим у цивилизованом друштву. Оружје треба да поседују само снаге безбедности, полиције и армије и да се примењује у складу са међународним нормама, а не против сопственог народа, како то предвиђа наредба коју је у Кијеву потписало актуално руководство ради гушења масовних протеста.

Највећи проблем је у томе што одступања од норми Москва и Вашингтон виде сасвим на различите начине. Стејтдепартмент САД скоро да не крије да види Женеву као нешто попут реванша за план „НАТО освајања“ Украјине који је осујетила Москва. И повратак Крима. За Стејтдепартмент „украјинска епизода“ није ништа друго до део опште офанзиве на Москву.

Сергеј Лавров је између осталог упозорио партнере из квартета на покушаје да се Кијев увуче у НАТО. То ће, упозорио је Лавров, осујетити читав процес.

- Као прво, у Украјини делује закон о војно-политичкој неутралности. Ми смо у нашим дискусијама чврсто изјавили да ће промена овог статуса у Украјини поткопати све напоре за успостављање сарадње и конструктивног узајамног деловања по питањима везаним за превладавање актуалне кризе у Украјини.

Узнемирујући сигнали већ могу да се улове. Вашингтон је одмах после сусрета почео да тврди да ће женевски план постати мал те не испит за Русију. И надмеће се мисао да је у њему реч скоро искључиво о разоружавању „бандитских формација“ проруских демонстраната на истоку. Мада се у комуникеу говори о свим без изузетка незаконитим оружаним групацијама. О томе до које мере су апсурдне биле изјаве САД говори једна чињеница. Џон Кери је на састанку скренуо пажњу на то да проруски демонстранти тобоже терају Јевреје из Доњецка да потписују обавезу о евидентирању. Нико на сатанку није говорио да су чланови неонацистичке странке Свобода (четврт кијевске владе) дошли на власт под паролама „доле жидови и москаљи“.

Још једна невоља плана је у томе што је он направљен као кула од карата: довољно је извући једну карту или оптужити противничку страну за непоштовање услова и срушиће се читава конструкција. Колико ће преживети план са тако слабом архитектуром, тешко је рећи. Прве резултате реализације „украјинског плана“ САД чекају већ крајем наредне недеље.

Андреј Федјашин,