Запад реанимира политику задржавања Русије

Садржај и тон најновијих изјава високих чиновника из администрације САД и седишта НАТО сведоче о томе да Запад активно реанимира стратегију задржавања Русије. Стручњаци, међутим, сматрају да је време за то већ пропуштено и да ће се сви покушаји Запада да изолује Москву претворити у нове проблеме за њега самог.

Као један од очигледних доказа намерног повећања степена полемике и њеног премештања у режим геополитичког сукоба може да послужи недавна одлука Савета НАТО који је одобрио пакет мера за јачање безбедности источноевропских држава алијансе због кризе у Украјини. Како је по завршетку састанка изјавио генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, планови за одбрану ће бити појачани и поново размотрени. Биће више авиона у ваздуху, бродова на води и спремности на копну. Засад није донета принципијелна одлука о лоцирању базе НАТО у Прибалтици. Међутим, овај корак може бити предузет касније, упозорио је Расмусен.

Још један доказ за реанимацију стратегије задржавања Русије представља трострука предност војске НАТО у Европи у тенковима и оклопним машинама у односу на руске. Заменик министра одбране Анатолије Антонов је истакао да ова чињеница у потпуности дезавуише све западне теорије о томе да Русија наводно прети Украјини и Европи војним упадом. Практично, ствари стоје директно супротно. Управо Северноатлантска алијанса на европској сцени војних дејстава има моћан потенцијал за упад, и време је да се сама Русија замисли о паритетном јачању своје војне моћи. Говори члан Савета за спољну и одбрамбену политику Александар Михајлов:

- Стално смо осећали притисак Запада у најразличитијим облицима. Притом треба рећи да на Западу преовладава теорија завере чији заговорници за све недаће криве Русију, а раније су кривили Совјетски Савез. Последица је то да стално појачавају антируску хистерију.

Сваки пут кад се заоштрава међународна ситуација Запад оптужује Русију за супротстављање свим процесима мирног регулисања. Тако је било за време хладног рата, то се дешава и сад. Иако, морам поштено да признам, многе ствари које се данас дешавају Русији доноси оздрављење. У сваком случају, притисак који се врши на Русију помаже њеном јачању.

Чини ми се да се Русија данас налази на узлазној путањи и у технолошком смислу, и у смислу ресурса. Многи процеси који се данас дешавају, на крају крајева, само погоршавају стање самог Запада. Наши западни партнери треба да се зауставе, да се истуширају хладном водом и да оцене оно што се дешава.

Сама концепција стратешког задржавања Русије (тада још Совјетског Савеза) појавила се 1947. године и била је повезана са спољашњом политиком америчког председника Харија Трумана. По идеји, с рападом СССР је требало неповратно да оде у прошлост. Сви садашњи покушаји да се она реанимира, по мишљењу професора Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику РФ, доктора политичких наука Владимира Штола, се не предузимају због превелике памети:

- То што Обамина администрација данас покушава да реанимира политику задржавања према савременој Русији је, наравно, нонсенс. Кад је Русији потребна помоћ, на пример, у решавању авганистанског питања, мисмо партнери, савезници. А кад се Амриканцима нешто не свиђа, ми се претварамо у противнике.

По мом мишљењу, никаква политика задржавања у погледу Русије данас нема никаквих перспектива. И Запад то одлично схвата. Међутим, сад је потребна реторика, потребна је агресивна информациона пропаганда против Русије. Јасно је да је ово везано за геополитичке игре око Украјине.

Али, Русија данас није она земља каква је била почетком 90-их година, која је пловила низводно у складу са спољашњом политиком САД. Данас Русија показује самосталност. Спремни смо да плаћамо за своју самосталност, укључујући и економску цену. Савршено нам је јасно да све санкције које буду примењене против нас имају одређену цену. Али, у друштву постоји сасвим очигледан консензус у вези с овим питањем.

Друга је ствар што политика задржавања у овој фази, највероватније неће битно пољуљати моћ Русије, пошто ни на самом Западу не постоји јединствен став о овом питању. Засад је задржавање Русије реторичка метода за домаћу употребу западних лидера који на овај начин покушавају да образложе погоршање макроекономских показатеља и пад животног стандарда својих бирача.

Сергеј Дуз,