BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина: Обећаног три године чекају

Украјина: Обећаног три године чекају
01.04.2014. год.


Министри економије и финансија који се окупљају данас на дводневни састанак у Атини треба да реше сложени задатак: да испуне конкретним садржајем претходно обећање да помогну Украјини и да при томе максимално сачувају сопствене ресурсе.

Јер већ у мају проћи ће избори за Европски парламент – и бирачи су расположени да траже од чиновника и посланика у Бриселу извештај за сваки евро који није потрошен за европске потребе. Тим пре што политички пејзаж саме постмајданске Украјине још није ни из далека јасан – истиче коментатор Петар Искендеров.

Да почнемо од тога што западне земље и институције треба да решавају питање финансијске помоћи Украјини у неповољном глобалном контексту. Осим политичке и социјално-економске нестабилности у тој земљи, на тржишта негативно утичу проблеми настали у САД, Кини и Јапану.

Ништа мањи проблем остаје одређење макар приближних обима помоћи неопходних Украјини. Актуални украјински премијер Арсениј Јацењук практично у сваком свом излагању плаши Запад банкротством своје земље већ ове године, што могу да спрече тобоже само хитне дотације од много милијарди. О конктреним сумама мање је јасности. Најчешће фигурира пружање 4 милијарде долара хитно и 35 милијарди током 2014-2015. године.

У размерама финансијске политике ЕУ ови захтеви не делују претерано. То је мање него што је ЕУ већ потрошила на спасавање не само Грчке, већ и Португалије (око 75 милијарди евра) и Ирске (око 65 милијарди евра). Ипак Украјина није Грчка и није Ирска. Она не улази у зону евра, ни у ЕУ, а то значи да кредитори имају право да јој поставе много строжије захтеве – између осталог политичког карактера, приметио је у разговору за Глас Русије директор руског Института за проблеме глобализације Михаил Дељагин:

- Ако немам пара, а ви ми дајете паре, ви од мене можете да тражите врло много. Наравно да ће мој суверенитет ограничавати кредитори. Ако кредитор буде Европска комисија – она ће добити велика овлашћења на рачун скраћења суверенитета. Али главни кредитор ЕУ је Европска централна банка и Немачка.

И овде се појављује главни чвор противречности, тако да стратешка дилема за Американце и Европљане остаје нејасна – овако је прокоментарисала ових дана развој ситауције око Украјине италијанска Ла Стампа. Карактеристика је врло индикативна – посебно у погледу финансија. Док се ЕУ не одреди у ком својству и са којим политичким пејзажем му је потребна Украјина, тешко да ће у Кијев кренути значајна финансијска улагања.



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Председник Ебрахим Раиси упутио је оштро упозорење западном Јерусалиму


Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству

Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација


Руски министар одбране Сергеј Шојгу поделио је најновије процене кијевских жртава на бојном пољу

Снаге Москве су ослободиле још неколико насеља у Донбасу, рекао је Сергеј Шојгу


Наводи западног Јерусалима изазвали су егзодус западног новца из важне хуманитарне агенције


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА