Крим – одјек села Таврије

 
Евроазијски микрокосмос – тако називају Крим. Део руског евроазијског простора, ово полуострво у Црном мору може много да исприча о постанку на десетине народа, почев од праисторијске епохе. Крим никада није био пуст – био је привлачно место за све који су од давнина освајали пут из Европе у Азију и из Азије у Европу.

Кримско полуострво је међу фаворитима код археолога. Ископавања се овде воде скоро 200 година, од 20-их година 19. века! Према културним слојевима кримске земље проучава се без претеривања историја читавог древног човечанства. Један од такозваних археолошких народа дао је први назив полуострву – Таврија или Таврида. Таври су самозвана племена која су боравила на територији Кримског полуострва почетком првог миленијума пре наше ере – рекао је за Глас Русије шеф одељења за археологију Историјског музеја у Москви Кирил Фирсов.

- Трагови боравка ове културе могу да се нађу на читавој територији савременог Крима. Ако истражујемо споменике касних скитских насеља, доњи слој увек је везан са Таврима, управо доњи слојеви, такозвано копно, тачније земља на којој су људи раније живели. И у њој су јаме напуњене траговима производње, привредне делатности: то је специфична керамика, кости животиња, риба…

Древна Таврија је била популарна станица на живом путу којим су се кретали читави народи. Кретање је текло с једне стране из Европе – по Дунаву ка Црном мору, предгорју Крима, затим Кавказа и даље на исток. С друге стране из Централне Азије: по степама, преко Кавказа и Предње Азије, затим Босфора Кимеријског – сада је то Керченски мореуз – према северним обалама Црног мора. Управо тако су на Крим дошли Скити – иранска номадска племена. Они су се овде утврдили скоро на 10 векова, каже Кирил Фирсов:

- Крим је котао у којем су узавреле многе културе, народи. И сви они су остављали трагове свог боравка. Једни од најупечатљивијх били су Сарамати и такозвани позни Скити. Касно скитско царство овде је постојало последњих векова пре наше ере и првих векова наше ере. Они су оставили велики број споменика. У првом реду то је престоница царства – насеље Неаполис Скитски на територији савременог Симферопоља.

Култура Скита је проучена пре свега по проналасцима у многобројним скитским гробницама на територији Крима. Ови артефакти говоре о томе како је постепено постајала блажа нарав ратоборног народа.

Позна скитска дражва на Криму није се ограничила полуострвом, већ је заузимала и околне територије, укључујући савремену Херсонску област Украјине. Она није била моноетничка, као ни све државе на територији полуострва – и пре и после. То је била мултинационална формација. У њој су се локалне традиције Тавра које су васпитали Скити помешале са културом придошлица Грка, који су на Криму основали стотине насеља.

Археолошке ризнице Крима данас могу да се виде у многим руским музејима, између осталог тако чувеним као петербуршки Ермитаж. Поред споменика културе каснијих времена оне су доказ велике цивилизацијске разноврсности малог полуострва под називом Крим.

Олга Бугрова,