Забораву не подлеже

Забораву не подлеже! – тако се називало вече посвећено 15-годишњици војне агресије НАТО-а у Југославији. Тог дана у Москви, у Фонду словенске писмености и културе, окупили су се новинари, режисери, музичари који су везани за балканске земље.

Вече је водила фотограф, аутор албума Косово-Јужна Осетија: поглед изнутра Наталија Батрајева.

- У нашем животу има страница које не подлежу забораву. Међу њима је учешће наших добровољаца у балканским ратовима. Руси тада нису могли да остану по страни. Али нису само са оружјем у рукама стали у заштиту Срба. Пријатељство међу нашим народима јача и захваљујући народној дипломатији. Поједини људи које покреће саосећање, реализују хуманитарне пројекте за помоћ Србима.

Један од таквих пројеката везан је за помоћ породици Ратка Младића. У граду Армавиру на југу Русије већ више од две годне постоји друштво пријатеља генерала. Говори московски координатор друштва Михаил Петрик.

- Када генерал још није био ухапшен, тадашње власти Србије су планирале да лише станова све његове рођаке на Балкану. Тачније, да их истерају на улицу заједно са децом и старцима. Сазнали смо за то из књиге Јелене Гускове. Ова вест нас је просто шокирала. Тада смо се запитали: како реално можемо да помогнемо? И било је решено да их позовемо код нас у Армавир на стални боравак. Замолили смо Јелену Јурјевну да пренесе то сину Ратка Младића Дарку. Тако је започело наше пријатељство са породицом легендарног генерала. Писали смо писма, чланке у медијима, подржавали их морално, материјално.

Није равнодушан према судбини Србије ни 25-годишњи руски бајкерски клуб Ноћни Вукови. 2010. године председник организације Александар Залдостанов је организовао међународни мотоциклистички маратон у знак сећања на жртве НАТО бомбардовања. Важним догађајем у животу бајкерског клуба и холдинга који обједињава структуре за пружање услуга обезбеђења Вук, како каже председник холдинга Генадиј Никулов, јесте одржавање првог руско-србског семинара за припрему специјалних одреда, организованог прошле године на Београдској војној академији.

- Пре тога у току 15 година под притиском НАТО-а пролазили смо само србско-америчке семинаре. Сарађивали смо са одредима који бране председника земље и Министарства одбране. Сада многи објекти постепено потпадају под контролу НАТО-а. И наш задатак видимо у томе да узмемо под своју контролу све руске објекте на Балкану, између осталог амбасаду РФ и Руски Дом у Београду.

Многи који су изашли на сцену говорили су о својим хуманитарним акцијама за Србе: о слању лекова у србска села Косова и Метохије, о упознавању деце са руским цртаним филмовима. Режисер документарних филмова Вадим Цаликов се сетио свог пута у Цетињски манастир, где је уручио монасима дискове са својим филмом Цхинвалска прича. Он говори о догађајима у Јужној Осетији из 2008. године, када је Грузија извршила војну агресију против цивила и практично разорила град Цхинвал.

- Тада смо чули на свој рачун: Како се све понавља! И заиста, када видиш ове кадрове разорене Југославије и почињеш да поредиш са оним што смо снимали ми, почињеш да схваташ да је то наша заједничка историја. И у Цхинвал са тим филмом смо дошли 25. августа, када је наша влада донела одлуку о давању независности Јужној Осетији. Сећам се како су многи тада узвикивали: Хвала Русији! и поклањали цвеће нашим војницима. Дај Боже да у нашој зајеничкој историји буде мање туге и више радости!

Управо ове речи су биле лајтмотив читавог сусрета: Дај Боже да се тако нешто не понови!

Григориј Соколов,