BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Србија – земља дипломатије или о будућности Карловачког мира

Србија – земља дипломатије или о будућности Карловачког мира
08.04.2014. год.


Сам по себи округли сто је појам који је ушао у дипломатску праксу у 20. веку као форма разматрања питања и проблема. То смо сада навикли да видимо како се на пример заседања у СБ УН одвијају управо у таквом формату. Али где су извори? Треба их тражити у догађајима с краја 17. века, када је у Сремским Карловцима мировни споразум први пут у историји био склопљен за округлим столом, између држава чланица Свете Лиге и Османске Империје, после серије тешких пораза последње у Европи.

Одмах да кажемо да је Русија добила двоструку корист од преговора – држава Петра Првог је оставила себи раније стечени Азов, а друго, како истиче историчар Лав Усискин, преговори у Сремским Карловцима су постали фактички улазак Русије у велику дипломатију, управо тада је било стечено драгоцено искуство одбране интереса у неколико праваца и са дугорочним прогнозирањем.

На питања о прошлости и (нека то не звучи парадокласно) будућности Карловачког мира одговарају историчар из Калињинграда, аутор монографије Срби у аустријској монархији у 18. веку, Јуриј Костјашов и Владимир Чех, председник фонда Карловачки округли сто из Београда.

Господине Костјашов, крајем 17. века Срби још нису имали своју државност, ипак, Карловачки мир је одиграо велику улогу у судбини тог народа. Како је видите Ви?

- Према условима мира Срби су се више него на 200 година нашли с разних страна аустро-турске границе, у разним државама, и ја бих рекао у разним цивилизацијама. Довољно је рећи да се у 18. веку образованим у Турској сматрао онај који уме да чита и пише, док је у Аустрији то био човек који је студирао у Бечу или Прагу. Раздвајање народа је трагедија, посебно ако је изгубљена сопствена државност. То може да се учини необичним, али Срби не само да су изашли на крај са својом несрећом, већ као да су црпли у њој снагу и очували своју национални идентитет. Узрока је било неколико: србски народ у муслиманској Турској и католичној Аустрији био је веран православљу, сачувао своју црквену самосталност. При томе Срби су били дубоко религиозан народ, верност православљу је значила за њих пре свега поштовање завета предака, националних традиција. Као друго, Срби са обе стране границе су били повезани заједничким послом, заједничким економским интересима. И коначно не треба одбацивати и благотворни утицај Русије, која је била покровитељ своје браће по вери како у Аустрији, тако и у Турској, и тиме пружала подршку Србима као једном народу. То јединствено нације се испољило већ почетком 19. века, за време Првог србског устанка.

У Сремским Карловцима планирано је да се упостави споменик Округлом столу, и пре годину дана био је основан специјални фонд. Господине Чех, као председник Фонда, реците зашто је то важно за Србију?


- Те 1699. године људи су овде у Сремским Карловцима седамдесет и два дана преговарали и на крају потписали мир за округлим столом. Појам округлог стола ушао је на тај начин у светску дипломатску историју, дакле рођен је на овом тлу. И то је за нас, и за мене и за екипу која је направила фондацију Карловачки округли сто, била битна чињеница. Да не говоримо о рату, да не говоримо о онима који су добили и изгубили, о мртвима, о прошлости, него да будућности препоручимо те мировне преговоре, једнакост у разговору, седење за округлим столом. За округлим столом преговарачи учесници су равноправни. И ту се стварају договори, а не испуњавају наредбе. Наша идеја је била да округлом столу подигнемо споменик у Сремским Карловцима да бисмо подсетили шта се и како десило, јер легенда о краљу Артуру је у ствари енглеска легенда, а први прави заиста округли сто је био овај, карловачки. Ми смо у договору са председником општине и локалним службама дефинисали заиста лепо место у самом центру Сремских Карловаца где ће споменик бити подигнут. Ми ћемо у септембру расписати светски конкурс за споменик. И не бисмо хтели ни на који начин да утичемо на уметнике и њихов став о томе како они виде овом приликом не човека или догађај, него појам округли сто. И то ће бити занимљив уметнички задатак.

Господине Костјашов, да ли вам се допада иницијатива постављања споменика? Да ли ће она повећати интересовање према Србији код историчара и туриста?

- Иницијатива се може само подржати, зато што је Карловачки мир један од оних догађаја у европској историји који имају позитивну енергију. То заиста може да привуче туристе, али није мање важно ни указивање на важност развоја равноправне дискусије.
Сачувана је гравира на којој су представљени преговори и свака делегација је тада улазила на посебна врата, како се не би постављало питање хијерархије, којој је у то време придаван посебан значај. Да додам да су се одлуке конгреса позитивно одразиле и на односе руског и србског народа. Русију је у Сремским Карловцима представљао дипломата Прокофије Возницин. Он је тесно комуницирао са србском страном, са партијархом Арсенијем, и управо од тада у Русији се појављује стабилно мишљење о Србима као својим савезницима на Балкану.

Господине Чех, како може даље да се развија идеја Сремских Карловаца као прапрестонице европске дипломатије?

- Наша је жеља била да окупимо шест земаља потписница Карловачког мира, јер тад смо исто у историји први пут имали да четири земље које су директно учествовале у рату потписују мир и то у присуству две земље које су, да тако кажем, контролори. У то време били су то Енглеска и Холандија. Позвали смо и занимљиво је да ћемо у току априла имати састанак са шест амбасадора шест земаља потписница Карловачког мира да заједнички прегледамо начин и да се договоримо како ћемо расписати светски конкурс за споменик округлом столу. Кад подигнемо следеће године споменик округлом столу у Сремским Карловцима, наставићемо са том традицијом преговарања, организоваћемо округле столове на различите политичке и друштвене теме које су данас актуелне. Треба то да се ради у присуству студената историје, дипломатије, новинарства да би се студентима приближила та проблематика. Тај, да тако кажем, викенд студентски семинар желимо да за неколико година прерасте у једну летњу политичко-дипломатску школу у Сремским Карловцима.  Поред осталог још једна идеја је да са редакцијама европских листова и других медија направимо жири за оцењивање сваке године у оквиру фондације Карловачки округли сто и награде за политички потез године.

Тимур Блохин,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА