Агресија на СР Југославију, Европски 9/11

Музички циклус The Disintegration Loops, заједно са снимљеним на крову једне од њујоршких зграда статичним видеом после уништавања кула-близанаца донео је америчком музичару авангардисти Вилијаму Басинском светску славу. Ја сам снимио смрт у тој величанственој мелодији. Моја младост, мој изгубљени рај, амерички пасторални пејзаж, - сећао се он. Нажалост, у Југославији две године пре тога није се нашао свој композитор који би компоновао „петље распада“ уз видокруг запаљених зграда у Београду.

Нажалост, зато што ако је са оне стране Атлантског океана осећај краја епохе, које је тако прецизно изразио Басински, пало на 9/11, овде у Старом свету, управо у пролеће 1999. године. Питања о узроцима и последицама овог краја ми данас постављамо професору МГИМО Сергеју Гризунову и главном уреднику интернет-издања Руски преглед Јегору Холмогорову.

Према мишљењу представника проНАТО организација Србије, главни узрок интервенције Алијансе била је немогућност да се на други начин заустави „злочиначки Милошевићев режим“ на Косову. Ако се прихвати ова верзија, све једно се поставља питање: може ли се лечити „слично сличним“ и одговарати на злочине на Косову уништавањем мостова на другом крају Србије, рецимо у Новом Саду?..

Јегор Холмогоров: Искрено говорећи не схватам баш најбоље које је злочине Милошевића спречила Алијанса. На Косову је вођен жестоки терористички рат против државе Југославије. Догађаји на Косову после окупације НАТО-а потврђују верзију да су Албанци хтели да приреде терор србском народу, и чак постојање страних трупа није их омело. То што се дешавало на Косову пре бомбардовања, било је контратерористичка операција попут оне коју је Русија водила у Чеченији. Фактички НАТО се умешао у антитерористичку операцију и иступио на страни терориста, од којих је задатак сваке државе да брани своје становништво. Хуманитарна катастрофа на Косову пре интервенције била је у великој мери имитирана од стране западних медија, а хуманитарна катастрофа после бомбардовања била је сасвим несумњива.

Издање Политика навело је занимљиву филолошку анализу јавних иступања србских политичара 2000-их у погледу тога како су они називали дешавања 1999. године. Реторика у зависности од епохе је варирана од скоро неутралне интервенције до сасвим конкретне агресије. Упоредо са тим, у западном политчком дискурсу укоренио се појам „хуманитарна операција“. Које одређене бисте дали Ви?

Јегор Холмогоров: Несумњиво то је агресивни рат и фактички насилно отцепљење дела суверене државе. Овај догађај је уништио саме основе међународног права и отворио пут за сасвим нови историјски развој. У извесном тренутку косовски преседан се испоставио окренути и против оних који су од тога имали искључиву корист, тачније против САД и њихових савезника. Кримски преседан се састоји у томе што незаконито одвојена национална територија може да буде враћена земљи. И Србија у борби за Косово може да се позива на Крим као на пример повратка историјске територије.

Црна Гора која ће са великом вероватноћом постати члан НАТО-а наредних година самим тим ствара преседан: први пут у Алијансу улази држава која је подрвргнута њеним бомбардовањима. У таквим условима да ли је могућ сценарио при којем ће Србија и даље чувати војну неутралност?

Јегор Холмогоров: Мени се чини да интеграција у НАТО никакве реалне користи за Србију неће донети. Пријем у ту организацију за Србију ће значити да незаконито одвајање Косова је заувек, систем Алијансе ће висити као камен о врату Србије, ако се међународна сиуација промени и појави шанса да се врати покрајина или бар њен део. Од чланства у ЕУ корист би могла да буде, мада сваке године она постаје све сумњивија. На месту Србије ја бих сада мирно посматрао развој догађаја: интересантни процеси се дешавају у Европи са Шкотском, Каталонијом. Може да се деси ланац територијалних промена у току којих оквири НАТО-а и ЕУ могу да се испоставе не баш сасвим актуалним.

Тимур Блохин,