Балкански одговор на кримски референдум

Земље бивше СФРЈ су последње које би требало да критикују право Кримљана на самоопредељење. Већина њих је, управо сецесијом дошла до своје независности, уз пуну подршку Запада. А неке и путем рата. Имајући то у виду, не могу да не изазову чуђење оштре изјаве на кримски референдум које долазе са Балкана, посебно увођење санкција Русији од стране Црне Горе. Тим пре, што је управо та држава највише зависна од руских инвестиција.

Чиновници ЕУ и САД нису дуго чекали да подсете власти балканских држава на њихове обавезе. Тако је представник ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт саопштио, да је украјинска криза веома озбиљан проблем и да ЕУ очекује „да земље кандидати за чланство подржавају ставове ЕУ који се тичу спољне политике“.

Ипак, како је саопштио потпредседник техничке владе Србије Александар Вучић, Србија неће попустити пред притисцима Брисела и неће увести санкције Русији: „Србија је на путу ка ЕУ, она поштује своје обавезе, али неће имати непријатељски став према Русији“.

Потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин написао је на свом Facebook: „Странка Александра Вучића која је победила на изборима у Србији не жели да крене на Русију. Момчине! Нећемо дужни остати.“

Жеље Брисела нису са одушевљењем дочекане ни на читавој територији Босне и Херцеговине, односно Република Србска то одбија. Србски члан Председништва Небојша Радмановић је саопштио: „Предсједништво БиХ није се прикључило изјави Европске уније о политичкој ситуацији у Украјини, јер у процесу консултација није било консензуса између чланова Предсједништва БиХ, који је неопходан у спољнополитичким питањима“. Он је био против.

Став Срба у Републици Србској је јасан. Председник Републике Српске Милорад Додик честитао је народу Крима на демократском и фер спроведеном референдуму и њиховој одлуци да постане део Руске Федерације. За подршку Кримљанима, председнику Републике Српске се захвалио амбасадор Русије у БиХ Александар Боцан-Харченко. Амбасада Украјине у БиХ је став Додика схватила као „отворено непријатељски према Украјини“.

За Хрватску је понашање Русије по питању Крима „ горе од неприхватљивог". „То је агресија и окупација једног дела државе“, поручио је хрватски премијер Зоран Милановић. Ипак, она нема намеру да уводи санкције, до следећег корака Москве. Оваква одлука Хрватске се може повезати са приближавањем туристичке сезоне и након што је прошле године забележила пад броја туриста за 20% због увођења виза Русима, не жели још више да закомпликује своје економско стање.

Словенија, такође, прагматично гледа на протекле догађаје. Она не признаје резултате референдума на Криму, али, како је изјавио словеначки министар иностраних послова Карл Ерјавец, „Оштре санкције би потакнуле Русију да предузме још тврђе мере, а врата за политички дијалог била би затворена. Словенија од свих чланица Европске уније има најбоље односе с Русијом, односи су традиционално добри, а да и не говорим да је Русија наш изузетно важан економски партнер“.

Црна Гора, заједно са Албанијом, (дивно друштво) придружила се санкцијама ЕУ према Русији, не обазирући се на то, што Руси чине трећину од укупног броја туриста – скоро 300.000 годишње. Одговор руске јавности је био муњевит. Не недавном највећем међународном сајму туризма у Русији „МИТТ/Путовање и туризам“, руски туроператори су у широком луку заобилазили штанд Црне Горе. Изгледа да ће се присаједињење црногорске владе санкцијама ЕУ у многоме одразити на туристичку сезону. Истина, премијер Мило Ђукановић је у Бриселу рекао да „Црна Гора није Москва на Мору“, но суверена држава са чврстим демократским стандардима. Ако он тако каже…

Из свега горе наведеног, може се закључити да спољнополитички кораци балканских држава у многоме зависе од економских веза са Русијом. Ослушкујући поруке из Брисела и Вашингтона, они ипак покушавају да прагматично оцене насталу ситуацију. Сви, осим Црне Горе, која је, како изгледа, отворено заузела антируску позицију, заборавивши 300-годишње пријатељство са Русијом.

Милена Цмиљанић,