Азијско тржиште руске авионске индустрије

Руска авионска индустрија намерава да освоји азијско тржиште. О амбициозним плановима Уједињене авиокомпаније саопштио је њен председник Михаил Погосјан: планира се да се произведе до 600 ловаца пете генерације Т-50.

Испитивања Т-50 потврђују високе карактеристике летелице. 2016. године започиње серијска производња ових авиона за Ратно ваздухопловство Русије. Паралено се ради на пројектовању авиона на бази Т-50 за Индију. Маркетолози такође потврђују високу конкурентност авиона Суперџет на тржишту цивилних авиона Југоисточне Азије.

Доминирање ловаца Сухој Су-27 и Су-30 на платформи Т-10 на светском тржишту полако се завршава. Очигледно је да ће продаје још бити: последња варијанта Т-10 ловац Су-35 управо излази на тржиште, и извозни потенцијал Су-30 још није исцрпљен. Нису искључене ни испоруке у иностранство авиона Су-32 – извозне варијанте бомбардера Су-34. При томе перспектива је очекивани излазак на тржиште бојевих авиона пете генерације на новој платформи КБ Сухој, Т-50 ПАК ФА (перспективни авијациони комплекс фронташке авијације), између осталог индијске варијанте ове летелице FGFA (Fifth generation fighter aircraft).



Пуштање у серију ловаца пете генерације за ратно ваздухопловство Русије очкује се већ 2016. године, за ратно ваздухопловство Индије FGFA до 2020. Прве извозне испоруке трећим земљама, осим Русије и Индије, могуће су већ у првој половини 20-их година 21. века, тачније током 5-8 година после пуштања у серијску производњу. Ради поређења, МиГ-29 је кренуо у извоз 4 године после покретања серијске произвдње (1982-1986, први страни наручилац била је Индија). Су-27 за 8 година (1984-1992, први наручилац била је Кина).

Поред Индије која планира да купи 150 летелица нове генерације, купци авиона на бази Т-50 могу да постану Бразил, Алжир, Малезија и неке друге регионалне државе, које располажу довољним средствима за модернизацију свог ратног ваздухопловства. Цена Т-50 тешко да ће бити мања од сто милиона долара за јединицу.

Ипак треба схватити да ће масовни извоз Т-50 бити најраније у другој половини 20-их година, а пре тога главни приход ће доносити извоз авиона који се већ производе серијски. Осим Су-30, 35 и можда Су-34 то су школско-борбени Јак-130 и усавршене варијанте ловаца МиГ-29, између осталог МиГ-35. Ипак обим ових испорука ће највероватније бити мањи него у претходних 10 година – до увођења у експлоатацију Т-50.

Развијена ваздухопловна индустрија обавезно подразумева не само војни, већ и цивилни правац. Шта више, после наглог пада обима производње бојевих авиона 90-их година и бурног раста цивилног превоза продаја цивилних авиона почела је да доноси индустрији главни приход. У вези са тим посебне наде се полажу у два главна цивилна пројекта руске авионске индустрије: регионални лајнер SSJ-100, пуштен у серијску производњу 2010. године, и перспективни средњемагистрални МС-21, чија производња треба да започне 2017. године.

Успех ових пројеката зависи од њихове популаризације на спољним тржиштима – унутрашње тржиште Русије, нажалост, није толико велико да осигура потребне обиме куповине. Сада највећи купац SSJ-100 ван граница Русије је мексичка авиокомпанија Интерџет, којој је већ испоручено 5 авиона тог типа. Укупно она претпоставља куповину 20 авиона овог типа са опцијом од још 10 летелица.

Осим тога, SSJ-100 се експлоатише у Југоисточној Азији и наредних месеци ће се појавити у Северној Африци. 2014-15. године биће кључне за програм: израда статистике од стране првих купаца омогућиће осталим да донесу одлуку поводом овог авиона. За сада нова руска летелица показује добре резултате, превазилазећи главне конкуренте по основним техничким и економским показатељима. то омогућава да се рачуна на увећање обима извоза после 2015. године.

Илија Крамник,