BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Имају ли Крим и Превлака заједничке именитеље?

Имају ли Крим и Превлака заједничке именитеље?
21.03.2014. год.


Актуелна догађања у вези са Кримом, територијом која је била у саставу царске Русије, а потом, већ као део СССР, 1955. године, у облику политичког поклона прелази из руских у украјинске руке, у многоме подсећа на судбину Превлаке - полуострва на улазу у Боку Которску.

Са своје стране Превлака је припадала Дубровачкој републици, потом Отоманској империји, као отклон Млечанима. Касније Бока припада Аустроугарској монархији, након тога СХС, односно Краљевини Југославији а потом СФРЈ. Политички поклон и геополитичка важност су, може се рећи, на неки начин заједнички именитељи за оба полуострва.

О судбини Крима и Превлаке, питањима која ове територије отварају и могућем развоју ситуације у Европи и на Балкану, разговарамо са историчаром Гораном Милорадовићем, из Института за савермену историју Балкана. Господин Милорадовић је истовремено и научни сарадник Центра за руске студије на Филозофском факултету у Београду.

Дакле, за почетак, господине Милорадовић, реците нам какву паралелу Ви можете да направите?

- Оно што је мени занимљиво као паралела између Крима и Превлаке- јесте начин како су се комунистички лидери, који су се декларисали као интернационалисти, као људи који се боре против национализма, у ствари у оба случаја показали као врло лукави, промућурни и далековиди националисти.

Са једне стране, Никита Хрушчов, који је, а не би требало то заборавити, био Украјинац- својој матичној републици Украјини доделио Крим, потпуно свестан његовог значаја и за Русију и наравно и Украјину. Са друге стране требало би имати у виду и да су се комунисти за време Југославије трудили да мењају границе у корист својих република. Тако да је граница републике Хрватске више пута мењана- на штету БиХ, Словеније, па и Србије у Војводини. Хрватска је испала главни добитник у тим променама граница у време социјализма. Значи, ти лидери су били врло осетљиви на територијална питања, имали су врло развијен национални осећај и размишљали су деценијама унапред шта ће бити потребно и погодно зањихове будуће државе.

Данас се по штампи питање Превлаке помиње разним поводима. Ипак, какав је коначно правни статус полуострва Превлака на улазу у Бококоторски залив?

- Оно што могу да вам кажем у вези са Превлаком је то да њен статус заправо није решен. Према договору са почетка 90-тих година када је председник СРЈ био Добрица Ћосић, то је питање остављено да се решава касније, договором двеју страна- значи СРЈугославије, односно једне од наследница Црне Горе и Хрватске. Такође, било је предвиђено да се иде на међународну арбитражу, ако не буде могуће да се то питање реши преговорима. Ни једна од те две варијанте није до сада реализована, тако да и даље остаје отворено питање чија је Превлака.

Ако би се ишло на међународну арбитражу, мислим да свакако Црна Гора има много боље аргументе. Ово најпре говорим, јер сам утврдио чињенице истражујући по архивима у Београду- од 1952.године, Превлака је додељена Црној Гори као саставни део јужне војно-поморске области у Југославији. Центар те војно-поморске области је био у Котору. У једном решењу, које дефинише територију јужне војно-поморске области, тачно се наводи да је то и Превлака заједно са целом Боком Которском уз цело црогорско приморје закључно са линијом коју река Бојана чини протичући од Скадарског језера до мора. Тако да, што се тиче докумената, то је ван сумње.

Како је дошло до тог отвореног питања у јавности, касније у политици- може да се наслути, на основу неких других докумената. Односно, за време СФРЈ, водила се својеврсна борба за територију међу републичким, односно националним руководиоцима. Свако се трудио да за своју републику заузме што бољу позицију. Очигледно они нису сматрали да ће Југославија вечно трајати и размишљали су о временима која ће доћи после ње.

Једна од особа која је непосредно била упућена у ствари које се тичу Превлаке, био је Едвард Кардељ који је у то време био председник савезне владе. Укључени су сигурно били и два потпредседника владе- Александар Ранковић и Ђилас. Тито је свакако био упућен, као председник државе и министар спољних послова и одбране. Али и остали који су чинили врх тадашње државе. Тако да су они знали и то се радило да Превлака припадне Црној Гори. Међутим, од 1952.године када је то решено до 1991.године када се Југославија распала, било је много прилике да се разни документи склоне, сакрију, прикрију и да се у јавности ствара другачија слика о томе. И ово што се сада дешава, односно ова увереност да Превлака припада Хрватској, у ствари је последица тог спретног манипулисања документима и јавношћу о тој теми.

Као стручњак који се овим темама бави дуго, како Ви сагледавате могући развој ситуације у Европи, а посебно на Балкану, а све у светлу недавних догађаја?

- Свет је последњи пут дељен на крају Другог светког рата. Тај свет је тако, врло прецизно и изгледао до слома Совјетског савеза и до урушавања источног војно политичког савеза. После тога, наступио је период новог дефинисања, односно преуређења света. Пре свега, мислим ту на Европу, али требало би имати у виду и да су се земље ван Европе нашле у тој ситуацији када су све варијанте могуће. Док год је Русија била слаба и док је год била у дефанзиви, сва питања су била отворена, што се добро може видети на примеру бивше Југославије.

Међутим, с обзиром да је Русија успела пре свега да се економски опорави, донекле поврати своју некадашњу војну моћ и на бројним тачкама земље и своје дипломатске позиције- сада заправо почиње фаза прецизнијег дефинисања односа у међународној политици. А то је оно што се заправо и дешава, нарочито на оним тачкама које су стратешки важне. Управо ове тачке се налазе у медијској жижи и зато се око њих воде дипломатске битке. Не очекујем да ће ту бити неких већих сукоба, јер они једноставно не могу да се воде између нуклеарних сила.

У свком случају, почиње једна нова фаза дефинисања пре свега простора источне Европе. Да ли ће то на источној Европи да се заврши или не и на који начин ће се то одвијати, ја не знам. Но, мислим да би ми на простору бивше Југославије морали да будемо свесни да имамо много отворених питања, а да ни једно није решено. За сва та питања на централном и западном Балкану- мислим да ће сада почети један талас њиховог решавања. Не мислим да ће то бити нарочито бурно, али све последице тих конфликата који су се дешавали током деведесетих запрво су само замрзнути разним међудржавним споразумима и уговорима који су донети под притиском.

И за крај, молим Вас за кратки резиме свега реченог?

- Многи су се духови узбунули- и појединачни и колективни. Хладни рат, претња совјетском инвазијом све до Атлантског океана у време после Другог светског рата којом је Запад држао кохезију у Европи- нема никаквих назнака да би се данас тако нешто могло догодити. Напротив, Русија се уклопила у међународни економски поредак и она више није алтернатива западном начину живота, привређивања и ситема вредности.

Јована Вукотић,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА