САД уводе нове санкције Русији

На дневном реду самита ЕУ, који је почео 20. марта у Бриселу, нашло се и „украјинско питање“. Обично се на „пролећним“ самитима разматрају искључиво проблеми економије и питања из области социјалне сфере.

Украјинска тема је била укључена у дневни ред као размена мишљења током првог дана сусрета за време пословне вечере. А другог дана, 21.марта већ унапред је био предвиђено потписивање политичке секције Уговора о придруживању ЕУ са Украјином.

У принципу, овде не би било ничег посебног. Догађаји се у Украјини, захваћеној политичком кризом развијају заиста брзо и непредвидиво. Друга је ствар- то што се жури са потписивањем званичних докумената. У таквим случајевима, брзање је по правилу, недопустиво. Али, у овом случају су на, овај важни принцип дипломатије, судећи по свему, само одмахнули руком. Буквално, свега један дан до почетка самита немачки Бундестаг је дао зелено светло канцеларки Ангели Меркел да потпише уговор са Украјином. Осим ње, своје потписе су на овај документ ставиле и остале чланице ЕУ. Са украјинске стране главно и одговорно лице је шеф кијевског кабинета Арсениј Јацењук, чија се пуномоћ ослања на не сасвим вољо одобрење такозваних „хероја мајдана“.

Господин Штефан Филе, еврокомесар задужен за питања проширења овим поводом је изјавио: „Ако желимо озбиљно да променимо тај део Источне Европе, на коју су снажно утицали актуални догађаји, морамо да искористимо најјачи инструмент који имамо у ЕУ- проширење.“ Овај инструмент, према Филеу, има „беспрецендентну“ снагу дејства. У таквим случајевима се обично говори „Quod erat demostrandum“- што је и требало доказати. То јест, проширење- није стратешки курс интеграције Европе, већ „инструмент политике“. После овога, у чудном се светлу представља инсистирање Брисела да под своје скуте окупи и бивше републике Југославије, укључујући и оне које је НАТО пре 15 година бомбардовао, а годишњица тог догађаја се обележава 24.марта.

Како ће историја памтити ова „дела“ организације чији су чланови у највећем делу и чланице НАТО алијансе и које су учествовале у 78-дневној операцији, на чијем су челу стајале САД, и сасвим без одобрења УН? Није ли превисока цена улазнице у јединствену Европу? Мишљење замника директора Института политичке и војне анализе Александра Храмчихина:

- Политика проширења је до одређене мере политичка одлука- како у ЕУ, тако и у оквиру НАТО. Ако сада Украјина постане чланица, то ће бити зиаста политички акт. И савршено тачно- фатални акт за ЕУ.

Могуће је да у Бриселу то и знају и схватају. Али, жеља да се иде у инат Москви која подржава житеље Крима, превише је. Чак и ако се штета чини и себи.

Олег Севергин,