САД и Авганистан: Тешкоће одласка

Американци могу остати у Авганистану после 2014. године на сасвим законитим основама. Чак и ако с Кабулом не буде потписан билатерални Пакт о безбедности, саопштио је западним агенцијама Мануел Супервил (Manuel Supervielle), бивши главни правни консултант снага САД у Авганистану.

По речима правника, тренутно се у земљи налази 33.600 америчких војника. Њихов боравак је предвиђен споразумом о статусу војног контингента СОФА (status-of-forces agreement, SOFA), који је с Кабулом закључен убрзо након терористичких актова у САД 11. септембра 2011. године. Овај споразум има неограничен рок дејства док га једна од уговорних страна не анулира.

Што се тиче Пакта, овим документом ће бити дефинисани статус, број и места дислокације америчких снага које би могле да се налазе у земљи минимум 10 година после 2014. године. Авганистански лидер Хамид Карзај је пола године одуговлачио његово потписивање, после чега га је предао свом наследнику, који ће бити изгласан 5. априла на изборима за новог шефа државе.

Ако Американци имају СОФА зашто им је потребан још један, паралелни споразум? По мишљењу стручњака Центра за проучавање савременог Авганистана Никите Мендковича,

- У Авганистану међународне снаге делују у оквиру мандата УН. Оне преузимају на себе одређене обавезе које немају директне везе с интересима САД у региону. С друге стране, Американци могу бити заинтересовани да се у Авганистану поставе радарски уређаји за ПРО систем. То ће бити могуће ако буду имали билатерални споразум с Кабулом. Међутим, у оквиру других споразума који регулишу боравак међународних снага, остварење овога је крајње компликовано. САД могу да оставе своје снаге у земљи. Али, не могу да се организују ради чисто војних циљева, на пример, против Ирана, немају права на то.

Логика Хамида Карзаја је такође разумљива, сматра стручњак:

- Имајући у виду активно антиамеричко расположење у земљи Карзај не сматра да је могуће потписивање оваквих споразума, пошто ће то изазвати крајњу антипатију према кандидатима које он подржава.

Друге земље-чланице садашње војне операције своје даље планове у Авганистану повезују са судбином овог Пакта, подсећа стручњак портала Авганистан.ру Дмитриј Верхотуров.

- Команда НАТО је већ изразила свој став – она захтева његово потписивање. Односно, добија се ситуација зачараног круга кад се све врти око авганистанско-америчког Пакта.

Без овог документа америчка помоћ ће бити обустављена од 2015. године. Максимално је јасна формула коју Бела кућа стално сугерише Кабулу. Ипак, практично није могуће прогнозирати даљу политику Кабула. Много тога зависи од фигуре победника, а нема очигледног фаворита у садашњој предизборној трци, укључујући и штићенике Карзаја. У овом случају вероватно ће бити одржан други круг и тада ће Авганистан без новог шефа државе бити до јесени. И ако овај лидер такође буде тврдоглав, Американци ће имати врло мало времена како би смислили шта ће даље радити. Имају ли смисла тесни миротворни оквири за које ће највероватније бити издат мандат УН или је боље да ипак оду? Као критичан рок за доношење одлуке о потпуном извођењу војске у Пентагону се наводи септембар.

Борис Павлишчев,